Tačno 1.317 dana posle referenduma Ujedinjeno Kraljevstvo napušta Evropsku uniju. Sat koji pokriva fasadu ulice Dauning broj 10 otkucava minute do, kako to premijer Boris Džonson karakteriše, “povratka suverenitetu”. No, za obične građane toliko očekivani dan je potpuni antiklimaks.
U 11 sati uveče po lokalnom vremenu neće se oglasiti Big Ben da obeleži Bregzit. Čuveni sat se već godinama renovira. Restauratori su na stavljanje drevnog sata u pogon pre vremena stavili cenu od pola miliona funti. Donacijama iz 56 zemalja sakupljene su 272.000 funti što je nedovoljno.
Umesto toga, projekcija sata pokriva fasadu ulice Dauning broj 10 i otkucava minute do, kako to premijer Boris Džonson karakteriše, “povratka suverenitetu”.
Svečarski su osvetljene i sve zgrade vlade, a na svakom barjaku na Parlamentarnom skveru vijore se britanske zastave. Sam Džonson obratiće se naciji kada budu utihnuli otkucaji virtuelnog sata. Taj govor svakako će biti kruna njegove dosadašnje političke karijere – čoveka koji je osmislio i realizovao Bregzit.
Već sutra ujutru u opticaj će biti puštene komemorativne kovanice od 50 penija sa natpisom “Mir, prosperitet i prijateljstvo među narodima”. Protivnici Bregzita najavljuju da ih neće staviti u džep.
Put ka Bregzitu podelio je porodice. Koštao je karijere dva premijera – Dejvida Kamerona i Terezu Mej, osam ministara i deset puta toliko poslanika.
Šta se sutra menja, a šta ostaje isto?
Do kraja prelaznog perioda građani neće osetiti veće promene. Moći će da putuju u Evropsku uniju i u njoj rade, primaju penzije, koriste zdravstvene knjižice i pasoše za kućne ljubimce. Trgovinske barijere neće se podići, a Britanija će nastaviti da uplaćuje novac u evropski budžet.
Sutra ujutru iz kancelarija se sele državni službenici koji su pregovarali razvod sa Evropskom unijom. U njihove fotelje sedaju novi pregovarači, koji treba da iscrtaju konture novih, pre svega trgovinskih odnosa sa Briselom.
Tek kada novi sporazum bude postignut, počeće istinski Bregzit. Vlada veruje da bi dogovor mogao da bude finalizovan do 31. decembra.
Za razliku od prethodnih, ovaj kabinet ima udobnu parlamentarnu većinu da to i sprovede. Od sutra se iz opticaja polako povlače crveni pasoši, koje će zameniti tradicionalni plavi.
Evropski parlament napustiće britanski poslanici, a tirade Najdžela Faraža pred tim telom sele se u istoriju. Britanski premijeri učestovaće na evropskim samitima samo po pozivu.
No, desiće se i nešto nepredviđeno. Evropska unija, ili barem njeni delovi, bi mogli da postanu utočište za britanske kriminalce, jer od sutra više ne važi sporazum o ekstradiciji. Nemačka je potvrdila da neće Britaniji izručivati nikoga. Slovenija tvrdi da je sve to prekomplikovano, a mnoge države nemaju zvaničan komentar.
No, za obične građane, toliko očekivani dan je potpuni antiklimaks. Naslovnim stranama dominiraju vesti o širenju koronavirusa, najnovijim aktivnostima princa Vilijama i princeze Kejt, koje se čine sračunate da zasene Megzit – izlazak princa Harija i Megan Markl iz britanske kraljevske porodice.
U novinama se može više pročitati o predstojećoj dodeli Oskara i opozivu Donalda Trampa nego o Bregzitu. Zašto? Zato što se za Britance Bregzit dogodio na decembarskim izborima.
Ubedljiva pobeda Konzervativaca učinila je izlazak iz Evropske unije izvesnim. Dramska tenzija, koja je mesecima diktirala ciklus vesti, izduvala se kao istrošen balon, a urednici su se okrenuli novim temama.
Većina građana ni ne primećuje da su sa rafova samoposluga nestali skoro svi evropski proizvodi. Skoro neprimetno su ih zamenili artikli iz Komonvelta ili Južne Amerike. To je samo jedna naznaka koliko su pripreme za Bregzit bile temeljne i sveobuhvatne. Za sada sve ide kao po loju i nacija, izmučena od neizvesnosti, nema nikakvih primedbi. Do prvog problema.
Šta predstoji?
Osim pregovora o novim odnosima sa Evropskom unijom, predstoje i pregovori o slobodnoj trgovini sa Sjedinjenim Državama.
Zato se i očekuje da trgovina bude reč godine, a to je reč koju Britanci dobro znaju. Prvi lakmus test biće vrednost funte u trenutku Bregzita, jer je britanska valuta do sada fluktuirala na svaku čak i najmanju promenu političkog i ekonomskog pulsa zemlje.
Londonski siti takođe se sprema – za bitku za očuvanje statusa globalnog finansijskog epicentra. No, uz sve to, za sada sve protiče u duhu britanske maksime “Keep cool and carry on”, koja bi se mogla najbolje prevesti kao: “Ladni kao špricer idemo dalje”.