Јednu baku iz naselja Bački Јarak novinari su jednom pitali šta bi željela kao nagradu zato što je doživela 103 godine, a ona je odgovorila: „Čeda moja, da mi omogućite da mi dođe Branko Ćopić, da mi razgali dušu”. Ovo je ispričao pjesnik Raša Popov juče na Sajmu knjiga, u Ćopićevoj sali, povodom 100-godišnjice rođenja poznatog pisca, autora Doživljaja Nikoletine Bursaća, Orlova rano lete, Magarećih godina, Bašte sljezove boje, Proloma, Gluvog baruta, brojnih pesama i priča za djecu, uz koje su čitaoci mogli da se na miru isplaču, ali i ismiju od sreće.Raša Popov je ispričao da je Ćopić bio najpopularniji pisac u ondašnjoj Јugoslaviji.
– Bio je veliki humorista, dugog jezika, često protiv države. Knjiga „Odumiranje međeda”, u kojoj je državu vidio kao zvijer, bila je zabranjivana i zbog nje je dugo bio gonjen i kažnjavan. Kada je došao na studije književnosti u Beograd, poznati psiholog Borivoje Stefanović studente je podvrgnuo testu inteligencije. Najviše poena, iznad 140, imali su Branko Ćopić, koji je došao iz bosanske gudure, i Mitra Mitrović, kasnije ministarka kulture, koja se udala za Milovana Đilasa – rekao je Popov. Podsjetio je da je kao student za Radio Beograd intervjuisao Ćopića, ali mu je urednik bacio prilog, rekavši da je on protiv vlasti, prisluškivan, satiričan i sumnjivi pisac.
Pesnik Ljubivoje Ršumović je istakao da je volio, čitao i ugledao se na Ćopića.
– U osnovnoj školi radili smo poemu „Deda, unuk i petogodišnji plan”, i ja sam bio deda reakcionar. Seljaci su me gađali opancima, jer su mislili da su to moji stavovi, ne shvatajući da je to Ćopićev junak. Mnogo godina kasnije na Kolarcu sam se izvinio Branku zato što sam krao njegove rime, a pisao kao da su moje, a on mi je rekao:„ Ne moraš da se izvinjavaš. Dobro si ispao, na koga si se ugledao!” Kao student sam bio novinar Radio Beograda i Duško Radović me je poslao da radim intervju sa Ćopićem. Pričali smo dva sata, ali nisam bio obučen da radim sa magnetofonom i razgovor nije bio snimljen. Duško mi kaže da pozovem Ćopića ponovo, okrene broj i da mi slušalicu. Počnem ponizno da se izvinjavam, a on kaže: „ A, događa se. Dođi, ponovo ćemo da napravimo”. Imao je veliko, široko srce, i nesebično je dijelio radost i dobrotu – rekao je popularni Ršum i prisjetio se da je kao mladi novinar pratio grupu pisaca koji su išli u Split. Nad Bosnom počne oluja, a Desanka i Mira Alečković najjače vrište. I Ćopić kaže: „O Bože, ako jesi na nebesi, daj udesi, ako nam se nešto desi, da padnem po stjuardesi!”
Dečji pisac Slobodan Stanišić je takođe bio novinar Radio Beograda i radio intervju sa Ćopićem. – Stanovao je kod Beograđanke i dočekao me je neraspoložen. Rekao je da ne može da piše otkad se iz garsonjere preselio u veliki stan. Pisao je na kolenu, u đačku svesku, sa vrlo malom olovkom, sve dok je ne potroši. Nikada nije govorio svoje pjesme pred djecom do kraja, nego do pola, da bi djecu zainteresovao da je sami nađu i pročitaju – rekao je Stanišić.
Pisac Vladimir Andrić je rekao da je Ćopić pisac svjetskog ranga i da se njegov junak Mačak Toša drži za ruku sa Pinokijem, Vinijem Puom i Pipi Dugom Čarapom, a dječji pisac Dušan Pop Đurđev podsetio je na Ćopićevu „Јeretičku priču” u kojoj se pominje bogataši koji su za sebe ogradili plažu.
– To je bilo strašno reći u ono doba. Ćopić je izbačen iz Saveza komunista, zabranili su mu gostovanja po školama, a iz svih škola su javili da otkazuju, jer se svaka od tih škola kreči!
Јuče je pušten i televizijski prilog u kojem Ćopić govori da je lik Nikoletine Bursaća inspirisan njegovim drugom iz osnovne škole. Pošto je bio, kako je sam rekao, dugog jezika i stalno zbog toga dobijao batine u školi, njegov deda je zadužio učenika Јoleta iz starijih razreda da ga uzme u zaštitu. Ćopić bi provocirao drugu djecu, a onda bežao kod Јoleta koji bi ih potom zgrabio za vrat.
– Kada sam došao u drugi razred, starijeg Јoleta nije više bilo. Raspitivao sam se gdje mi je zaštitnik i rekli su mi da se oženio i da neće dolaziti više u školu. A meni se onda smračilo, kao da sam se ja oženio!– rekao je poznati pisac.
RTRS