Nakon izmena seta zakona za borbu protiv sive ekonomije među kojima i Zakona o poreskom postupku, koji je stupio na snagu početkom jula ove godine, ministar finansija je trebalo da u roku od 90 dana donese Pravilnik o uslovima, postupku izdavanja i obliku elektronske identifikacione kartice. Peti mesec prolazi, a ministar finansija Zoran Tegeltija još nije smislio kakve će biti elektronske kartice.
“Elektronske identifikacione kartice nisu odštampane jer još nema Pravilnika kojim bi se definisao njihov izgled”, kaže Zora Vidović, direktorka Poreske uprave RS (PU RS).
U Ministarstvu finansija RS kažu da privode kraju Pravilnik koji će se odnositi na elektronske identifikacione kartice čije uvođenje će značajno smanjiti sivu ekonomiju u RS.
“Donošenjem zakona za borbu protiv sive ekonomije unapređen je rad kontrolnih organa, dok se dodatni efekat očekuje uvođenjem elektronskih identifikacionih kartica”, kažu u Ministarstvu.
U Uniji udruženja poslodavaca RS kažu da je štampanje elektronskih kartica, koje bi finansirala PU RS, bespotrebni trošak za poreske obveznike.
“Na toj kartici bi se eventualno nalazio matični broj radnika, koji se već nalazi u ličnoj karti. Dovoljno je da inspektor koji je u kontroli bude povezan sa računarom u PU RS i da na licu mesta proveri radnika na osnovu ličnog dokumenta”, kaže Dragutin Škrebić, predsednik Unije.
Ranka Mišić, predsednica Saveza sindikta RS, kaže da kašnjenje sa uvođenjem elektronskih kartica pokazuje da vlast nije spremna da se ozbiljno uhvati u koštac sa sivom ekonomijom.
“Džabe što su doneseni rigorozni zakoni kada su samo mrtvo slovo na papiru”, ističe Mišićeva.
Izmena Zakona o poreskom postupku i Zakona o inspekcijama svi inspektori Inspektorata RS, kao i inspektori Poreske uprave i inspektori Republičke uprave za igre na sreću imaju nadležnost da kontrolišu rad na crno. Inspektori Inspektorata drugih inspekcija do sada su obavili 548 provera. U PU RS kažu da su njihovi inspektori zatekli 96 neprijavljenih radnika.
Inspektori rada su ove godine utvrdili da 647 radnika nije imalo zaključen ugovor o radu.
“Angažovanje radnika na crno najčešće je u oblasti ugostiteljstva i turizma, trgovine, eksploatacije i prerade drveta, te uslužnim delatnostima”, kaže Dušanka Makivić, portparol Inspektorata RS.
Izvor: Blic.rs