Zato se može pretpostaviti da bi Mekvin podržao novi modni projekat baziran na njegovom životu. Tina Gorjanc, učenica Mekvinove poznate modne škole “Central Saint Martins”, radi na projektu u okviru koga će koristiti DNK slavnog dizajnera kako bi „uzgajala“ kožu koju planira da koristi u izradi jakni i torbi.
Svaki upotrebljeni deo kože imaće na sebi istetoviranu tačnu lokaciju na Mekvinovom telu, ističe kreatorka.
Uz pomoć laboratorijskih uslova, Tina će učiniti da koža bude podložna promenama, pa će moći i da potamni na suncu. „Mislim da je to veoma važno da bi se stvorila veza između jakne i Mekvina“, objašnjava Gorjancova.
Nedavno je predstavila projekat “Pure Human” u okviru koga je na primeru svinjske kože pokazala kako bi konačni proizvodi mogli da izgledaju.
Gorjancova na ovaj način želi da pokaže da bi, jednog dana, korporacije mogle da koriste genetske informacije za luksuzna dobra i kako je nečiji DNK slabo zaštićen. Tako je kreatorka istakla da nije mogla da patentira Mekvinovu DNK, ali da postoji mogućnost da dobije autorska prava na materijale koji uključuju genetske informacije slavnog dizajnera.
Mada joj je nuđeno da se njeni produkti nađu u prodaji, Gorjancova pre želi da ih izloži u galeriji. Kaže da bi razmislila da ih proda nekom kolekcionaru, ali da je pre svega zanima da li uz pomoć tehnologije može da stvori kožu u laboratoriji, što bi značilo da nema potrebe za ubijanjem životinja.
DNK koji će biti iskorišćen za stvaranje kože dolaze od Mekvinove kose, koju je koristio 1992. godine u kolekciji “Jack the Ripper Stalks His Victims”. Kolekcija je bila inspirisana viktorijanskom erom kada su prostitutke prodavale pramenove svoje kose.
Mekvin je u intervjuima potvrdio da je koristio sopstvenu kosu, a Tina je tražila od jedne manekenke koja je sarađivala sa poznatim dizajnerom da potvrdi autentičnost. Institucija koja poseduje kolekciju, a čije ime je ostalo nepoznato, dozvolila joj je da iskoristi kosu.
Gorjancova, koja dugi niz godina fascinirana biotehnologijom, otkriva da je ideju za projekat dobila nakon što je saznala za slučaj Henrijete Laks, siromašne afroameričke uzgajivačice duvana čije ćelije su uzete bez njenog znanja 1951. godine i bile vitalne u medicinskim istraživanjima svega – od dečje paralize do kloniranja.
Posedovanje nečijih genetskih informacija i dalje je vrlo mutno polje u zakonima SAD i Velike Britanije. Gorjancova je kontaktirala advokata koji tvrdi da je to što ona radi potpuno legalno. Ipak, drugi navode da bi dizajnerka mogla da naiđe na pravne probleme.
U Velikoj Britaniji se dešavalo da bude neophodan pristanak osobe čija koža se koristi, kako bi se dobilo odobrenje Komiteta za etičko istraživanje. To u ovom slučaju nije učinjeno, čak je i kompanija koja štiti brend Aleksandera Mekvina u saopštenju za javnost istakla da nije kontaktirana po tom pitanju. Mekvin nije imao dece, ali su ga njegov otac i pet rođaka nadživeli.
Tina ističe da je kontaktirala sa nekoliko Mekvinovih prijatelja od kojih je dobila pozitivne reakcije: „Ljudi koji su mu bili bliski ili koji su sarađivali sa njim kažu da bi mu se verovatno svidela ideja. Uvek je pomerao granice i rušio zakone mode“, otkriva dizajnerka.
RTS