Jedan od najvećih srpskih pjesnika, akademik Matija Bećković kaže da se u ovo vrijeme virusa korona pita kako preko noći jedan virus sruši svijet bez granica, ukine ljudska prava, zaustavi slobodan protok robe, ljudi i ideja.
Bećković ističe da je sada sve kao u njegovom stihu “sve što niko ne pamti”, te da postoji opasnost “i da se zaboravi, i da se ponovi”.
“Ovo je vreme izašlo iz zgloba. Sad se i glob vratio u zglob. Svako će o njemu svedočiti na svoj način”, rekao je Bećković za RTS.
Na pitanje da li je riječ solidarnost doživjela svoju renesansu, Bećković odgovara odrično.
“Nažalost, to se ne vidi sa mog balkona. Ne smem ni da pomislim šta bi bilo da mi telefon ispadne iz ruke”, navodi Bećković.
On kaže da tokom dana u izolaciji najviše poziva dobija iz Crne Gore.
“Mame me da dođem. Kad može korona, mogu i ja”, ističe Bećković.
On je dodao da je nevjerovatno da ni u izolaciji ne stiže sve, te da se nada da će, ako ovo duže potraje, konačno imati dovoljno vremena.
“Prve nedelje ne obećavaju. Da su me svojevremeno poslušali kad sam predlagao da se penzionerima zabrani korišćenje javnog saobraćaja, sad ne bi morali da zabranjuju i javno i saobraćaj”, kaže Bećković.
On ističe da više neće imati izgovor za stvari od kojih bježi, u stilu “nema vremena”.
“Kažu da vreme najbrže prolazi u zatvoru i da zato ljudi mogu da izdrže i doživotnu robiju. Ima i onih koji se toliko naviknu na tamnicu da više nikog nemaju na slobodi, pa i pošto ih puste mole da ih prime nazad”, navodi Bećković.
Bećković kaže da se osjeća kao di-džej.
“Ne mogu da postignem remiks između `Vajbera`, `Tvitera`, `Votsapa` i `Mesindžera`… Na kraju će svi biti na gubitku, a Bil Gejts na dobitku”, rekao je Bećković, dodajući da čita ono što su neki drugi stvorili u izolaciji – Šekspir u karantinu, Servantes u zatvoru, Dante u izgnanstvu, Dostojevski u progonstvu, Crnjanski u emigraciji…
SRNA