Danas ga prepoznajemo po više od 150 filmskih i televizijskih uloga. Ali malo ko zna da je glumac Pavle Vuisić bio pisac i zaljubljenik u književnost.
Indeks Pravnog fakultata je bacio, ali ga je književnost dugo opsedala. Između ostalog, napisao je scenario za igrani film Sreća se smeška kiselo, dečju filmsku priču Nikad više, kratku priču Jednom u zoru. Sve njih je, 30 godina od glumčeve smrti, njegova supruga poklonila Muzeju knjige i putovanja.
Mirjana kaže da ga je jedino bilo teško naterati da sedne i da piše.
„Ali zato je eto on meni nekako nadoknađivao to što nije pisao, pisao je pesme. Ali nije pisao pesme on, nego ih je meni diktirao ili u kafani tako pisao“, seća se Sula, kako je glumac od milosti zvao ženu.
Mirjana je sa Pajom u braku provela 32 godine. I isto toliko pokušavala da spase njegove rukopise.
„Ah, pa to je bilo najvažnije, jer on je sve manje-više cepao. On je iscepao i prvu pulsku nagradu, zamislite? Dobio ju je kasnije, ali je iscepao taj dokument, pa smo posle to lepile sestra i ja“, svedoči Vuisićeva supruga.
Boem sa Ade Ciganlije i dečji pisac
Najčešće je pisao o svakodnevnim brigama i ljudima koje je sretao. Na pitanje da li je imao više talenta za glumu ili pisanje, Mirjana ne može da se odluči.
„Ja mislim da je on imao za sve jako talenta. I za slikanje i za crtanje, neverovatan je bio. Samo je trebalo da to radi, a ovo što se bavio glumom je čisto da bi živeli, znate? Jer, to je jedini moj uslov bio da mora da radi nešto, a šta će da radi to mene ne interesuje, ali mora da radi stvarno. I onda je on video da sve ovo bi bilo jako mučno, a na kraju je ovo ispalo jako mučno. On nikada nije otišao da vidi šta je snimio. A da ide na projekciju onu prvu, pa to je tragedija u kući. Jezivo!“, prepričava Mirjana Vuisić.
Iz zbirke „Pesme sa života“
Bože, učini da umrem ove noći,
Bože, koji si svemoguć učini tako,
Budi miran, platiću,
Znam i ti si korumpiran.
Osim brodova, reke, čašice i boemskog društva, voleo je i decu za koju je često pisao. Književnost je bila beg od glume.
„On je znao da je sve dobro odigrao, najozbiljnije, A uopšte ga nije interesovalo. Aaaali uopšte ga nije interesovalo. Na primer, bio je jedan film koji sam ja htela da gledam a ja nisam uspela da ga odgledam, jer bio kod kuće. Eto, tako to dođe. A znate kako ide cela ekipa da gleda materijal, a on okrene leđa da ih ne gleda“, priseća se Mirjana.
Svi rukopisi se trenutno nalaze u Muzeju knjige i putovanja, ali postoje naznake da bi mogao da bude osnovan i muzej Pavla Vuisića.
„U tom muzeju će se naći svakako mnogi predmeti iz njegovog stana, rukopisi… Ovde možete videti i tri njegova testamenta. Naći se jedan porodični ambijent – Mirjana i Pavle“, predočava osnivač Muzeja knjige i putovanja Viktor Lazić.
Poslednjih godina života svakodnevno je pisao testamente. Ostavljao ih je svuda po kući, a Mirjana je sačuvala tri verzije. Iz testamenta mu je ispunila tek želju da za njegovu smrt niko ne sazna. Pavle Vuisić je sahranjen bez umrlice i slike. Samo uz prisustvo supruge i popa koji nije znao kome drži opelo.
RTS