Svjetska vijest broj jedan jeste odluka AstraZenece da ne prisustvuje današnjem sastanku sa predstavnicima EU na kojem je trebalo da se razgovara o snabdijevanju vakcinama protiv virusa korona.
Evropska komisija je potvrdila da su ih predstavnici kompanije AstraZenece jutros obavijestili da neće prisutsvovati današnjem sastanku koji se na dnevnom nivou vodi između EK, zemlja članica i farmaceutskih kompanija o isporuci vakcina.
“Mogu da potvrdim da smo za večeras imali planiran upravljački odbor o vakcinacionoj strategiji i da su nas predstavnici AstraZenece jutros obavijestila da njihovog prisustva na sastanku neće biti”, rekla je portparolka Komisije, Dana Spinat.
Iako je u prvi mah izgledalo da se kompanija povukla iz pregovora, ispostavilo se da je sastanak odložen za sutra. Do odlaganja je, prema riječima ministra zdravlja Austrije Rudolfa Anšobera, došlo na zahtjev britansko-švedske kompanije. On kaže da je AstraZeneca tražila da se sastanak pomjeri za jedan dan.
“Prema mom mišljenju, to nije veliki problem”, izjavio je austrijski ministar i ponovio da bi AstraZeneca trebalo da isporuči vakcine u skladu sa prethodno postignutim dogovorom.
Evropska unija je ranije tražila od kompanije da podrobnije elaborira objavu da će isporučiti manji broj vakcina. Pričalo se i da će EK da podnese tužbu zbog navodnog neispunjavanja ugovora o isporuci vakcina protiv korona virusa.
Na to je stigao odgovor iz farmaceutske kompanije AstraZeneca, koja je poručila da je EU prekasno naručila vakcine.
“Sa Evropom smo sada već dva mjeseca iza našeg osnovnog plana. Imali smo teškoće na početku i u Velikoj Britaniji. Međutim ugovor sa Britancima je zaključen tri mjeseca prije Brisela. Tamo smo imali tri mjeseca više vremena da uklonimo probleme”, objasnio je šef AstraZenece Paskal Sorio za La Repubblica.
Sorio je ukazao da njegova kompanija nije ugovorno u obavezi da isporučuje određene količine vakcine. Objasnio je da je sa EU zaključen ugovor sa napomenom o ulaganju najboljih napora.
Sorio je ukazao da je razlog za to bio što je Brisel želeo da u isto vrijeme dobije isporuke kao i Britanci, iako su tri mjeseca kasnije potpisali sporazum.
“Zbog toga smo pristali da ćemo pokušati, ali se na to nismo ugovorno obavezali”, naglasio je on i podsjetio da AstraZeneca razvija vakcinu u korist svih građana, da ne zarađuje time novac.
“Mislim da tretiramo Evropu na fer način”, dodao je on.
Podsjetimo, svjetski mediji već danima pišu o “borbi za vakcine”. Politico je u jednom članku naveo da se evrokrate, zagovornici slobodne trgovine žele da izbjegnu protekcionizam, suočavaju sa snažnim političkim vjetrovima i dodaju da Evropa ima tri dana da odluči koliko će biti teška globalna borba oko ograničavanja izvoza vakcina.
“Bijesni zbog toga što isporuke vakcina od anglo-švedskog farmaceutskog giganta AstraZeneca neće uspjeti, evropski zvaničnici najavljuju mogućnost ograničenog izvoza vakcina protiv korona virusa proizvedenih u EU, dok Brisel obećava mehanizam “do kraja nedelje”, međutim pitanje je kako će taj mehanizam funkcionisati”, istakao je Politiko.
Stručnjaci i evropski poslanici upozoravaju da bi bilo kakvo ograničenje moglo da dovede do trgovinskog rata oko nabavke vakcina, a jedna od najvećih opasnosti je da su lanci nabavke toliko isprepleteni u nekoliko zemalja, pa bi efekat ograničenja na nabavku vakcina mogao da utiče na proizvodnju.
Član trgovinskog odbora u Evropskom parlamentu Bernd Lange rekao je da su ne tako davno vakcine bile javno dobro, a da je sada stvarno počela borba za njih. On je upozorio da bi bilo koja nova mjera mogla da ugrozi međunarodni kredibilitet EU.
“U SZO EU se zalaže za slobodan protok lijekova protiv kovida-19. Bilo bi čudno kada bi sada uveli mere koje ograničavaju principe i uvoz”, rekao je on.
Poziv na ograničenja izvoza gura trgovinsko odjeljenje Evropske komisije u nezavidan položaj, jer se upravo ta institucija zalaže protiv trgovinskih ograničenja i protekcionizma kao načina za rješavanje ekonomskih šokova. Takođe, Komisija je svesna da bi takva ograničenja mogla da poremete odnose sa saveznicima i susjedima EU koji se oslanjaju na vakcine proizvedene u Evropi.
Kako su objasnili u Komisiji ta mjera ograničenja trebalo je da stvori veću odgovornost među farmaceutskim kompanijama kada i gdje da isporučuju doze.