Istraživanje sprovedeno u 12 zemalja, među kojima je i Srbija, pokazalo je da prečesto pijemo antibiotike, ali i da ih pogrešno upotrebljavamo, zbog čega svako u nekom trenutku u nekom delu sveta može biti zaražen bakterijom otpornom na poznate lekove.
U danima kada Svetska zdravstvena organizacija prvi put organizuje Svetsku nedelju pravilnog korišćenja antibiotika, i u Srbiji počinje kampanja prosvećivanja i građana, ali i zdravstvenih radnika.
Istraživanje sprovedeno u 12 zemalja, među kojima je i Srbija, pokazalo je da prečesto pijemo antibiotike, ali i da ih pogrešno upotrebljavamo, zbog čega svako u nekom trenutku u nekom delu sveta može biti zaražen bakterijom otpornom na poznate lekove.
U danima kada Svetska zdravstvena organizacija prvi put organizuje Svetsku nedelju pravilnog korišćenja antibiotika, i u Srbiji počinje kampanja prosvećivanja i građana, ali i zdravstvenih radnika.
Direktor Infektivne klinike, Goran Stevanović rekao je za RTS da je Srbija deo sveta i kao takva pred problemom sve veće otpornosti bakterija na antibiotike koji su dostupni.
„Treba da shvatimo, kao zajednica, i stručna ali i opšta, da su antibiotici resurs koji je vrlo iscrpljiv i vrlo ograničen. Ako ih ne budemo koristili racionalno, to jest samo kada je to neophodno i samo po savetu lekara nećemo imati čime da lečimo bolesnike“, upozorava dr Stevanović.
Postoje bakterije, ističe direktor Infektivne klinike, koje su osetljive samo na nekoliko ili čak jedan lek, ali postoje terapijske strategije i postoje rezervni lekovi koji se mogu koristiti u takvim slučajevima. Nažalost, takvih kritičnih bolesnika je sve više, a takav trend je i kod nas.
„Na sreću, još se nismo susreli sa pacijentima kod kojih ne možemo da nađemo rešenje što se tiče izbora antibiotika. Oni su problematični za lečenje zbog komplikacija, ali strategijski pristupi kombinacijama lekova i primenom rezervnih antibiotika na koje bakterije još nisu stekle otpornost omogućavaju uspešno lečenje takvih bolesnika i u tako složenim situacijama“, objasnio je Stevanović i naglasio da je to veoma skupo lečenje koje zahteva i izuzetno stručne kadarove, kao i maksimalno angažovanje tercijernih zdravstvenih ustanova, ne samo Infektivne klinike, već i vrhunskih intenzivnih nega klinika.
Od nekada 10 mogućnosti za lečenje, danas često postoji jedna ili nijedna mogućnost da se koristi pojedinačni lek, već lekari moraju da koriste kombinacije antibiotika.
Primena više antibiotika u istom trenutku povećava verovatnoću da se neke druge stvari iskomplikuju, da se nagomilaju neželjeni efekti takvih lekova.
„Građani mogu da urade mnogo i da pomognu lekarima. Nemojte koristiti antibiotike sem onda kada je neophodno i nikako bez saveta lekara. Antibiotici nisu lekovi za lečenje povišene temperature, već za lečenje bakterijskih infekcija. Uzimajte ih samo kada ih lekar prepiše, ne skraćivati vreme terapije, ne menjati doze i koristiti ih uvek po savetu lekara“, poručio je dr Stevanović.
(RTS)