Ministar finansija i trezora u Savjetu ministara Srđan Amidžić rekao je da nije dobro da institucije na nivou BiH ne dijele sudbinu entiteta i lokalnih zajednica koji su pristupili procesu racionalizacije i da se budžetski korisnici moraju uklopiti u budžetski okvir.
Amidžić je rekao da će, oni koji se ne budu htjeli uklopiti u budžetske okvire, biti odgovorni što institucije na nivou BiH guraju u privremeno finansiranje.
On je najavio da će ministarstvo na čijem je čelu predložiti manji budžet u odnosu na onaj koji je odobren 2022. godine.
“Svi navedeni nivoi su pristupili procesu racionalizacije, trude se da procese sprovode na efikasniji način, samo institucije na niovu BiH doživaljavaju da su lišeni tog procesa”, rekao je Amidžić, komentarišući zahtjev Ministarstva odbrane u Savjetu ministara u kojem traže 3.600.000 KM iz budžetske rezerve.
Prema njegovim riječima, nisu helikopteri najbitnije pitanje koje treba rješavati.
“Drago mi je što sam danas čuo i što smo na neki način postigli razmijevanje da su i oni shvatili da njihov budžetski zahtjev koji je iznosio skoro 1,8 milijardi KM neće biti prihvaćen i da će biti korigovan”, rekao je Amidžić za BHT.
Amidžić je rekao da je planiranje budžeta za narednu godinu bitno pitanje kojim se treba baviti.
“Za 2024. godinu, ako pričamo o odvajanju Republike Srpske i Federacije BiH u smislu finansiranja institucija, mi moramo korigovati troškove, jer nam nedostaje 37.000.000 KM”, pojasnio je Amidžić.
On je napomenuo da racionalizaciji, osim ministarstava, treba da pristupe i druge institucije.
“Komisija za koncesije nije izdala nijednu koncesiju, Agencija za podršku policijskim tijelima radi od 2008. godine i njihova osnovna nadležnost je da sprovode javne nabavke, a do sada su sproveli samo jednu. NJihov budžet na godišnjem niovu je od 1,5 do dva miliona KM”, rekao je Amidžić.
On je naveo da ne vidi razlog zašto bi povećavali budžet za sljedeću godinu, kada neke stvari koje rade, mogu da rade na efikasniji način i da se ta sredstva ostave entitetima, kantonima, lokalnim zajednicama i da oni rješavaju ono što su potrebe građana.
“Ostaje otvoreno pitanje raspodjele putarina, to su ozbiljna sredstva koja se nalaze u Upravi za indirektno oporezivanje. To je dobar primjer na kojem možemo pokazati da li smo mi ozbiljna ili neozbiljna država. Da li možemo da funkcionišemo na ovaj način ili ne”, rekao je Amidžić.
On je dodao da ne bi volio da bude dio priče u kojoj se građani mogu smatrati prevarenim.
“Mi smo u ovom momentu prevarili ljude koji žive u BiH. Ne pričamo o podjeli miliona”, rekao je Amidžić.
On je podsjetio da su građani BiH odvojili određena sredstva za izgradnju kilometara auto-puteva i puteva.
“Građani BiH su uplatili sredstva za izgradnju 15 kilometara auto-puteva koje mi ne gradimo, recimo dionica prema Mostaru ili dionica prema Vukosavlju. Zatim 50 kilometara magistralnih puteva, to su sredstva koaj su odvojena, koje su građani platili i tobože, mi ne možemo da se dogovorimo da vratimo ono što je plaćeno”, rekao Amidžić.
Amidžić dodaje da svako ko misli da na takav način može da se ide naprijed nije u pravu.
“Svjestan sam tvrdih stavova kada je to u pitanju i FBiH i Republike Srpske, ali nije sporan čitav iznos. Mislim da trebamo da isporučimo građanima ono što je plaćeno i kada to učinimo, onaj manji dio koji nije sporan, da ostane da se poslije dogovaramo”, dodaje Amidžić.
On kaže i da se postavlja pitanje odgovornosti, pa možda i krivične.
“Infalcija je prošle godine bila 14 procenata, 20 miliona KM svake godine nama pojede inflcija kada su u pitanju ti putevi. Sa druge strane imate javna preduzeća koja se zadužuju, pored sredstava koja stoje na računu UIO”, naglasio je Amidžić.
Amidžić je dodao da su uslovi malje-više slični kada su u pitanju svi kreditori, te da se moraju prilagoditi na period visokih kamatnih stopa.
Što se tiče zakona o sudovima BiH, Amidžić je rekao da on predstavlja rezultat političkih dogovora i konsultacija.
“Ali ono o čemu se već govorilo kada je u pitanju Republika Srpska je jasno definisan stav kada govorimo o samim prioritetima u vezi s tim političkim pitanjima koja su bitna, kako za Republiku Srpsku tako i za Federaciju BiH. Samo na takav pristup uz međusobno uvažavanje se može doći do rješenja između ostalih i kada je riječ o tom zakonu o kome smo govorili”, dodao je on.