– Ja sam programiran da budem uspešan ali ne i srećan. To ne ide zajedno – rekao je Delon koji je glumio u više od 100 filmova velikih reditelja, poput Melvila, Viskontija, Godara ili Mala.
Producent 30-ak dugometražnih filmova, biznismen, kolekcionar umetničkih dela, harizmatčni glumac s arogantnom privlačnošću kaže da je umoran od slave jer mu je to onemogućilo da živi kao drugi ljudi.
Delon, koji je imao mnogo veza, rekao je da je u “ženama crpeo motivaciju da bude” ono što jeste, navodeći Romi Šnajder, Mirej Dark, Natali Delon ili holandsku novinarku i manekenku Rozali van Bremen.
Kad se pojavio na filmu 1957. godine ubzo je postao jedan od najprivlačnijih mladih francuskih glumaca. Prvu zapaženiju ulogu tumači u kriminalističkom filmu “U zenitu sunca” Rena Klemana, rađenom po romanu Patriše Jahsmit.
Ulogom Roka u filmu “Roko i njegova braća” Lukina Viskontija iz 1960. gdoine, Delon postaje svetski poznat glumac.
Međutim, Delonovi ispadi, egocentričnost, arogantnost da o sebi često govori o trećem licu jedninu, i provokativnost, doprineli su padu njegove popularnosti.
Prema anketi iz 2013. godine, oko 55 odsto Francuza je reklo da ne voli Delona, smatrajjući da je megaloman, ali ipak priznajući da je jedan od najvećih francuskih glumaca svih vremena.
Tokom pet decenija karijere, Delon, rođen 8. novembra 1935. godine u gradu So kod Pariza, igrao je u stotinak filmova, među kojima su “Roko i njegova bracha” i “Gepard” Lukina Viskontija, “Samuraj” i “Pandur” Žan-Pjera Melvila, “Gospodin Klajn” Džozefa Lozija i “Eklipsa” Mikelanđela Antonionija. Iako je 1999. godine, najavio da više neće glumiti, pojavio se u nekoliko televizijskih serija. Pre dve godine je s ćerkom Anuškom Delon igrao u pozorišnoj predstavi po komediji “Une journee ordinaire” (Običan dan) Erika Asusa.
Takođe je ostao upamćen i po duetu s Dalidom i njihovom pesmom “Paroles, Paroles”.