Osam pisama napisanih na engleskom jeziku od 1951. do 1954. godine s Ajnštajnovim potpisom prodato je u aukcijskoj kući „Viners“ koja je prvobitno procenila njihovu zajedničku vrednost između 31.000 i 46.000 dolara.
Najviše, 84.000 dolara, ponuđeno je za pismo eminentnom fizičaru Dejvidu Bomu, prenose izraelski mediji.
U njemu je Ajnštajn napisao da „ako je bog stvorio svet, njegova prva briga sigurno nije bila da ga učini lako razumljivim za nas“. Napisano je u februaru 1954, godinu dana pre Ajnštajnove smrti.
U drugom pismu Bomu, prodatom za 50.400 dolara, Ajnštajn je diskutovao o vezi koju je njegov koledž uspostavio između kvantne teorije i relativističke teorije polja.
„Moram da priznam da nisam sposoban da pogodim kako se takva veza može postići“, napisao je u pismu pisanom pisaćom mašinom koje sadrži jednačinu ispisanu čitko rukom i piščev potpis.
Bom koji je rođen u SAD radio je s Ajnštajnom na Univerzitetu „Prinston“ pre nego što je pobegao u Brazil, nakon što je izgubio svoj položaj za vreme lova na veštice senatora Džozefa Mekartija.
U pismu iz februara 1953. Ajnštan poredi „trenutno stanje svesti“ Amerike tokom tog progona komunista sa paranojom u Nemačkoj početkom 20. veka za vreme kajzera Vilhelma Drugog.
Izraelski iluzionista i mađioničar Uri Geler kupio je pismo iz 1954. godine u kome Ajnštajn diskutuje o mogućem Bomovom preseljenju u Izrael.
„Izrael je intelektualno živ i interesantan, ali ima vrlo uske mogućnosti i odlazak tamo bez namere da ga napustiš prvom prilikom bio bi za žaljenje”, navodi Ajnštajn.
Bom je postao gostujući profesor na čuvenom Tehnološkom institut „Tehnion“ u Haifi 1955. i posle dve godine preselio se u Englesku.
Sam Ajnštajn je odbio ponudu 1952. godine da postane predsednik Izraela, ali je bio u prvom upravnom odboru Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu i u svom testamentu je ostavio svoje beleške toj ustanovi.
Aukcijska kuća je saopštila da su pisma bila svojina pokojne Bomove udovice.
RTS