1.Neverovatni uspesi
Reprezentacije u poslednje dve decenije SFRJ stavili su nas u isti rang sa Sovjetima i Amerima
Neverovatni uspesi košarkaša obeležili su poslednje dve decenije SFR Jugoslavije. U deceniji koja je prethodila Svetskom prvenstvu 1970. godine, SFRJ se probila u svetski vrh, šest puta osvojila srebro (jednom na Olimpijskim igrama, dva puta na Svetskom i tri puta na Evropskom prvenstvu) i jednu bronzu na EP, ali je na šestom Svetskom prvenstvu održanom od 10. do 24. maja 1970. godine u Ljubljani napravljen konačni korak koji nas je postavio u isti rang sa Sovjetima i Amerikancima.
Taj šampionat igran je širom Jugoslavije (Sarajevo, Split, Karlovac, Skoplje, Ljubljana).
Prvo zlato
Radivoj Korać, najbolji strelac generacije, godinu dana ranije poginuo je u saobraćajnoj nesreći, a našu selekciju činili su: Rato Tvrdić, Ljubodrag Simonović, Vinko Jelovac, Trajko Rajković, Aljoša Žorga, Dragan Kapičić, Ivo Daneu (kapiten), Krešimir Ćosić, Damir Šolman, Nikola Plećaš, Dragutin Čermak, Petar Skansi. Selektor reprezentacije bio je Ranko Žeravica, a njegov pomoćnik Lazar Lečić.Nekoliko dana posle finala Trajko Rajković iznenada je preminuo.
Amerikance smo pobedili (70:63) šutom van reketa (nisu postojale „trojke“), jer je to bio jedini način da se prebaci njihova odbrana.
Ta pobeda nam je obezbedila zlatnu medalju, pa nam je poslednja utakmica na takmičenju s Rusima bila nebitna. Izgubili smo sa 72:87. Posle ovog prvenstva FIBA je uvela nokaut sistem takmičenja.
Iako tada ni polovina stanovništva nije imala televizor – radio-prenos finala bio je glavni događaj – posle tog zlata košarka je u SFR Jugoslavija doživela bum, nešto slično tenisu danas! Obruči su kačeni na zid, stabla, plotove, a ponegde su nicali i pravi koševi…
Trijumfi
Na Evropskom prvenstvu u Liježu 1977. godine Kićanović i Slavnić igrali su odbojku na terenu, a sve protivnike dobijali smo sa po dvadesetak koševa razlike.
Na Svetskom prvenstvu u Manili 1978. godine opet smo osvojili prvo mesto. U finalu smo pobedili Ruse, a pred kraj utakmice Slavnić je vodeći loptu dobacio njihovom selektoru, inače pukovniku Crvene armije, legendarnom Gomeljskom: „Pukovniče, završićete u Sibiru!“
Gomeljski je vikao za njim: „Junoša, bandit!“
Reprezentacija Jugoslavije je do raspada u leto 1991. godine osvojila tri titule prvaka sveta, jednu zlatnu olimpijsku medalju i pet puta je bila prvak Evrope. Poslednju medalju zajednička država osvojila je u danima dok se raspadala, na Evropskom prvenstvu u Rimu.
- Reklame
U štampi i na televiziji su razni domaći proizvodi promovisani uz slogane: „Pij malo, pij dobro“, „Do poslednje kapi“ i „Lakše se diše“
U skladu s politikom „ni riba ni meso“, odnosno „socijalizam, ali ne ruski“, u štampi i na televiziji – i u filmskim žurnalima, vestima koje su se u bioskopima emitovale pre filma – postojale su reklame. I to kakve!
Loš dizajn
Tokom 1977. godine Ekonomska politika, niskotiražni, ali veoma ugledan ekonomski časopis, objavljivao je preko cele strane reklamu za „jurišni mlazni avion – jastreb“, proizveden u fabrici „Soko“ u Mostaru. Kao i velika većina sličnih reklamnih oglasa tog doba, i ovaj je bio očajnog dizajna – na kilometar se videlo da ga je radio neki referent opštih poslova. Ili direktorov sestrić… Danas su nam reklame na svetskom nivou – ali više nemamo avione!
Spisak preduzeća koja su se reklamirala može da se čita i kao spisak našeg propadanja: „Željezara Nikšić“, RTB „Bor“, pulski „Uljanik“, svetozarevački „Kablovi“, sarajevski „Energoinvest“, fabrika akumulatora „Trepča“…
Ništa od njih danas nije ostalo, osim reklama štampanih pre nekoliko decenija na lošem papiru.
FAP je kupcima poručivao da njegovi kamioni prelaze 750.000 kilometara bez generalke, „Cimos“ iz Kopra reklamirao je „Sitroenove“ „ajkule“, „žabe“ i „amije 8“, dok je „Zastava“ slikala „jugo“ na tropskim ostrvima i na Kilimandžaru. A na reklami za „Zastavin“ lovački karabin glavno je bilo – lane!
Veliku popularnost osamdesetih postigao je slogan „Lakše se diše!“ iz reklame za bombone „bronhi“, a pošto se nije znalo za regulatorne agencije, savete za medije i zabrane oglašavanja, i disalo se i udisalo! Alkohol i cigarete slobodno su reklamirani.
Slogan „Badela“ bio je: „Pij malo, pij dobro!“, rakija „Takova“ išla je uz „Do poslednje kapi!“, a „Rubinov“ vinjak bio je, jednostavno, „Šampion!“.
„Marlboro“ je išao uz slogan „Original iz Sarajeva“, a za pušače je „Saponija“ iz Osijeka proizvodila i posebnu pastu za zube „kaukor denikotin“.
Slavne ličnosti
Slavne ličnosti u reklamama više su bile izuzetak nego pravilo: Dragan Holcer iz splitskog Hajduka reklamirao je niške tranzistore, junaci serije „Naše malo misto“ kafu „frank“, a Robert Prosinečki – čarape „udarnik“.
„Prave cipele možda nećete naći, ali čarape da“, govori hipnotišući glas dok mladi fudbaler prvo ulazi u autobus, a zatim ispija kafu za šankom – bez cipela!
„Galenika“ je na tržište izbacila afteršejv „viktor“, pozicionirajući se između „briona“ i „pitralona“ s jedne strane, i „pino silvestrea“ i „jardlija“ s druge strane. Nešto kasnije, najavljivan kao „prvi jugoslovenski miris“, na tržištu u Srbiji pojavio se „vožd“, ali je doživeo fijasko.
Predskazanje?(KURIR)