– Ovo ludilo kojem svjedočimo mora hitno da prestane. Oduzimanje telefona, uvrede, prijetnje i „disciplinovanje“ novinara silom, odlika je trulih i bolesnih sistema. Ova vlast dovela je Republiku Srpsku do propasti, ekonomske i moralne, a sad udaraju i na slobodu. Sloboda govora i misli nije neprikosnoveno pravo vlasti, već Ustavom zagarantovano pravo svih građana – rekla je Mira Pekić, generalni sekretar PDP-a i poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH.
Pekićeva kaže da slobodni novinari i slobodni mediji trebaju Republici Srpskoj, jer je njihova uloga i da prate šta svi, posebno političari, rade, što bi trebalo bar kod savjesnih ljudi da poveća stepen odgovornosti.
– Slobodni mediji pomažu tako što motre na sve nas, da radimo u interesu Republike Srpske, naših građana i nikako drugačije. Sistem u kojem vlast isključivo sebi dodijeli pravo da odlučuje o tome šta je sloboda javne riječi je sve osim slobodan sistem. U takvom sistemu je sasvim normalno ono što je bolesno: da se protiv novinara vodi hajka, da im se šalju poruke upozorenja, oštećuje lična imovina i ugrožava bezbjednost – kaže Pekićeva i dodaje da hajka na novinare mora hitno da prestane.
– Profesionalne medije i novinare treba čuti, razgovarati s njima i zajedno s njima kreirati okvir za medijske zakone koji će zaštititi i medije, ali i privatnost javnih ličnosti. Naravno, zaštita privatnosti ne podrazumijeva situacije u kojima ljudi na javnim položajima ili njihovi srodnici na bilo koji način povezani sa javnim novcem ili pozicijama. Ova oblast može i treba biti uređena, ali na način da svi budemo odgovorni za ono što kažemo ili napišemo, a nikako cenzurisani čemu vodi ovaj naopaki zakon – kaže Pekićeva.
Ona podsjeća da su najveće afere u svijetu otkrivali upravo novinari i da su zaslužni za mnoge pomake tokom prethodnih decenija.
– U Republici Srpskoj treba mnogo toga da se otkrije, a ne da se gura pod tepih. Dok se prave mrtvi na situacije kada ministri ili direktori zloupotrijebe javni novac ili položaj, kada se pojedinci bogate korupcijom, nepotizmom i prevarama, oštrica se okreće prema onim koji pričaju i pišu o svim tim zloupotrebama. Iz svega ovoga izvodi se zaključak da za režim nije kriv onaj koji krade, siluje, ubija, nego onaj koji se usudio da o tome priča ili piše – poručuje Pekićeva.