Zapanjen sam, o zidu, da se još nisi srušio pod težinom tolikih gluposti napisanih na tebi!Ovaj grafit potiče još iz antičkih vremena, a do danas su natpisi na zidu u manjoj ili većoj mjeri izrasli u javnu umjetnost.

Ipak, mnogi pisci grafita nisu odmakli dalje od duboke prošlosti, uneređenih pelena vlastitog djetinjstva, navike da rukavom brišu balavi nos i uriniraju naslonjeni na drvo, pa nemaštovito škrabaju po zidovima, nemajući valjda ništa pametnije da kažu.

Tako je na staroj i novoj fiskulturnoj sali Poljoprivredne škole u Banjaluci zapisano, pored kukastog krsta, „Srbija je Turska“, a nemaštoviti dnevnopolitički komentari lako prerastu u netrpeljivost i iskazivanje nacionalne mržnje.

 

 

 

Takav je i natpis „Kosovo je Albanja“, sa dodatkom „Pusti vodu da Srbi odu“!Nije čudo što su ovakvi i slični grafiti pisani ujednačenim slovima, jer neuki, polupismeni likovi imaju problem s pravopisom, a lako i progutaju poneko slovo.

Ipak, njihovu poruku ne treba olako shvatiti. Baš kao u onoj narodnoj: „Šta trijezan misli, pijan govori“. Njima bi uludo bilo govoriti da je ćutanje zlato.

Ove i slične natpise, koliko god društvo bilo siromašno, treba prekrečiti čim se pojave, i u tome biti uporan, sve dok na bijeloj podlozi ne osvane nevino „Džaba ste krečili“.

Izvor: Srpskainfo