U duelu za zlato, izabranici Zorana Gajića tog 1. oktobra 2000. godine savladali Rusiju sa 3:0, po setovima 25:22, 25:22 i 25:20, posle jednog sata i deset minuta igre.
Mnogo faktora doprinelo je najvećem uspehu odbojke na ovim prostorima, ali je sigurno da je tadašnja reprezentacija Jugoslavije igrala odbojku koju svi pamte.
I tu se ne misli samo na fantastičan poen Vladimira Vanje Grbića, koji je deo mnogih špica danas. Tim je bio taj koji je osvojio zlato, a oni koji do tada nisu voleli odbojku, tada su morali da je zavole.
Jer, taj poen i mnogi drugi koje je Vanja izveo, kuvanja Nikole Grbića, blokovi Andrije Gerića i Gorana Vujevića, prijem Slobodana Kovača, smeč Ivana Miljkovića. I ne samo to, jer su i Vladimir Batez, Slobodan Boškan, Đula Mešter, Vasa Mijić, Veljko Petković i Igor Vušurević svi imali udeo u tom zlatu.
U Sidneju nije sve krenulo onako kako su svi zamislili, pošto je nacionalni tim Jugoslavije na startu zabeležio poraze od Rusije i Italije. Potom je usledilo dizanje forme i pobede nad Sjedinjenim Državama, Argentinom, Korejom i Holandijom. U polufinalu je pala Italija, a u finalu Rusija.
U gotovo nepromenjenom sastavu, ista reprezentacija je godinu dana kasnije osvojila titulu na Evropskom prvenstvu u Češkoj. Zlato u Sidneju poslednje je koje je neki naš nacionalni tim osvojio na Olimpijskim igrama, a odbojkaši su posle njega i najsjajnijeg odličja 2001. godine, još jednom bili na čelu – na Evropskom prvenstvu 2011. godine.