Ajfelova kula predstavlja simbol Pariza, a sagrađena je 1889. kao eksponat za Svetsku izložbu povodom proslave stogodišnjice francuske revolucije. Do 1930. godine je bila najveće zdanje na svetu sa svojih 300 metara visine. Ime je dobio po inženjeru koji ga je projektovao Gistavu Ajfelu. Danas je značajna turistička atrakcija sa preko 5.5 miliona posetilaca godišnje. 6. maja 1889. godine bila je kula otvorena za javnost. Otvorenja je bilo obeleženo sa 21 salvom iz topova. Delovala je kao ulazna kapija na veletrgovine koje su bili završene 15. maja iste godine. U prvoj nedelji još nisu radili lifzovi pa ipak su je posetili 28920 građjana koji su se služili stepenicama. U prvoj godini je bilo 2 miliona posetilaca a ulaznica je bila 5 franaka za osobu. Posle izložbe nije bilo mnogo posetilaca i planiralo se da kule bude i porušena posle izložbe za 1909. godinu.
U godini 1889. bia je na poslednjem spratu uz dozvolu Ajfela organizovana meteorološka stanica. 1898 je Evžen Dukretet postavio telegrafsku vezu sa Ajfelove kule od 4 km. 1903. godine je Ajfel tražeći put da se kula ne poruši ubedio Gustava Feriea koji je bio odgovoran za bežične veze u vojsci u korištenju u ovoj oblast ove građevine da se ne bi rušila. Sam je finansirao instalacije i uređeje i dobio rešultate u vezi na čak 400 km. U godini 1913. je bila dobivena veze na udaljenosti od 6 000 km i bili su uhvaćeni signali i u Americi. 1920. godine je vojni predajnik prerađen u civilni i radilo se na emisijama radio programa. 1957. godine su na kulu postavljene sateliteke antene.
Izvor: SvetPlus