U državama članicama EU prošle godine je 1.545 državljana BiH zatražilo međunarodnu zaštitu, naglašeno je u najnovijem Izvještaju Evropske komisije o sprovođenju vizne liberalizacije.
Kako su istakli, od ovog broja pozitivno je odgovoreno na 5,1 odsto aplikacija, dok je prethodne, 2019. godine, zaštitu u zemljama EU dobilo 7,2 odsto državljana BiH. U 2019. godini zahtjev za međunarodnu zaštitu podnijelo je 2.180 državljana BiH, što je 29 odsto više nego prošle godine.
Prošle godine, kako je navedeno, registrovano je samo 12 iregularnih prelazaka granice državljana BiH na spoljnim granicama EU, što je manje za čak 48 odsto u odnosu na prethodnu godinu, s tim da treba imati u vidu da se naglo smanjenje može pripisati pandemiji kovida i manjoj mogućnosti putovanja i kretanja. U istom smislu može se shvatiti podatak da je prošle godine broj odbijenica za dozvolu ulaska u EU državljanima BiH povećan za 98 odsto, i to sa 4.270 na 8.150 prošle godine. Istovremeno, u državama EU pronađeno je 14 odsto manje državljana BiH koji su u EU ušli nelegalno, odnosno 3.670 u odnosu na 4.290.
Iako je, kako se navodi u izvještaju, BiH ostvarila napredak u ispunjavanju preporuka Evropske komisije, dodatni napori su potrebni u oblasti menadžmenta granica i migracija, borbe protiv pranja novca, korupcije i organizovanog kriminala.
Kako je naglašeno, potrebno je popraviti situaciju u oblasti smještaja migranata i funkcionisanja azilskog sistema, kao i učiniti napor da se potpiše sporazum s Frontexom o statusu.
Iz Evropske komisije se traži da se usvoji efikasnija legislativa u oblasti sukoba interesa, javnih nabavki i zaštite zviždača, kao i efektivno funkcionisanje i koordinacija tijela za antikorupciju.
“BiH treba da uspostavi kontaktnu tačku za Europol i nastavi implementirati Zajednički akcioni plan protiv terorizma za zapadni Balkan. Potrebno je i dalje usklađivati viznu politiku BiH s listom zemalja EU kojima je potrebna viza za ulazak u EU, posebno kada se radi o zemljama koje predstavljaju migratorni ili bezbjednosni rizik za EU”, naglašeno je u ovom izvještaju.
Posebna packa prema BiH odnosi se na problem smještaja migranata prošle godine, a između redova se može pročitati da EU smatra da su bh. institucije potpuno zakazale.
“Vlasti BiH su demonstrirale veoma ograničene kapacitete u vezi s migracijama i azilom, uključujući i krizni menadžment. Vlasti su se oslonile na EU i međunarodnu finansijsku i tehničku pomoć kako bi se izborile s humanitarnom krizom”, naglašeno je.
Kako vizni režim ne bi bio doveden u pitanje, EU traži od BiH da usvoji budžet za migracije i da na bolji način koristi postojeće smještajne kapacitete. Takođe, očekuje se da se ostvari bolja regionalna saradnja kako bi se problem migracija efikasnije rješavao.
Iako EU pohvalno govori o saradnji BiH i Srbije na granici, u Komisiji imaju primjedbe na način na koji ova saradnja funkcioniše u praksi.
“Uprkos naporima u nadgledanju granice, potrebna je efikasnija međuagencijska saradnja i koordinacija kako bi se poboljšao nadzor granice, identifikacija i registracija migranata”, naglasili su oni u izvještaju. Prevedeno s “briselskog” na običan jezik, Evropska komisija želi reći da je saradnja samo formalne prirode i da očigledno u praksi ne funkcioniše dobro.
Oliver Varheji, evropski komesar za proširenje, je izjavio da izvještaj pokazuje da zemlje koje su izuzete iz viznog režima moraju više uraditi u oblasti menadžmenta migracija, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Izvor: Nezavisne novine