Sport je jasno je, jedan od najprofitabilnijih biznisa, i sportisti su sami po sebi, htjeli to ili ne, često mašine za pravljenje novca.
Svi vrhunski sportisti godina su se pripremali, svi su u odličnoj formi, svi su na vrhuncu zadatka… Ali šta je to što izuzetne izdvaja od odličnih? Mnogi će vam reći da je uspjeh proizvod njihovog načina razmišljanja i sposobnosti da se ne plaše protivnika i da ne pokleknu pod pritiskom. Svi imaju različite strategije. Poslovne strategije.
S druge stane, oni su fenomenalni motivacioni govornici, naročito kada svoju utakmicu zamisle kao poslovni plan. Tako izgleda način na koji igra najbolji teniser svijeta Novak Đoković.
Kako je i sam priznao u prvoj izjavi poslije pobjede u velikom finalu Vimbldona, on je cijeli meč vizuelizovao, imao je sliku šta će se desiti.
“Imao sam najzahtevniji meč sa Nadalom u finalu Australijen opena, koji je trajao skoro 6 sati. Ali, mentalno, ovo je drugi nivo, zbog svega. Ovaj meč je imao sve. Lako je mogao da se reši i u njegovu korist. Servirao je ekstremno dobro, mislim skoro čitav meč. Imao sam mnogo poteškoća da predvidim njegov servis. Bio je to flešbek Ju Es opena kada sam spasio dve meč lopte protiv njega, takođe. Ali, vidite, u ovim momentima, pokušavam da nikada ne izgubim veru u sebe, samo ostajem miran, fokusiram se da vratim lopticu, riterniram”, pričao je Đoković.
Kako je objasnio, vizuelizacija je veliki dio života svakoga od nas, ne samo sportista, i jako vjeruje u nju.
“Verujem da postoji zakon privlačnosti – događaju ti se one stvari koje proizvodiš u mislima. Život funkcioniše na takav način”, često govori Đoković.
Protiv legendarnog Rodžera Federera igrao je Đoković finale VImbldona, a odmah poslije meča rekao je da je cijeli meč imao u glavi mnogo prije.
“Pokušao sam da odigram meč u svojoj glavi pre nego sam izašao na teren. Uvek pokušavam da zamislim sebe kao pobednika. Mislim da postoji moć u tome. Takođe, pored snage volje, i snaga, ne samo fizička, već i mentalna i emotivna. Za mene, to je konstantna borba, veća od one koja se odvija na samom terenu. To nije situacija koju možeš da iskusiš i koja utiče na tebe, ali iznutra, ti osetiš te situacije i prihvatiš ih i proživiš. Pre meča sam rekao sebi da ću se isključiti iz svega što se dešava oko terena, i da ću biti prisutan samo u igri. Mislio sam da ću igrati bolje, upravo sam objasnio i zašto”, rekao je Đoković.
Što je momenat teži, moraš više da se podsjećaš, moraš više da govoriš sa samim sobom, tvrdi on. Ranije je goovorio da je to slično i u nauci i biznisu, ali i sportu i u svim oblastima. I ima pravo. Mnogi preduzetnici se danas kunu u moć vjere u pozitivan ishod. Upravo taj mentalni stav, koji je zapravo u svakom poslovnom modelu ključan je ono što vrhunske sprotiste dovodi do pobjednika.
Iako imate igru, tehniku, fizičku spremnost za pobjedu, uzalud je ako nemate i mentalni stav za pobjedu. Možda i nije slučajno što se u sportu stavlja znak jednakosti između trener i kouč, iako su to potpuno različite uloge.
Svi uspješni sportisti imaju zactrane, napisane i jasno definisane ciljeve. Takođe, svaki sportista je najmanje dva puta ostvario svaki svoj cilj. Prvo u svojoj glavi, kreirajući mentalne, čulno zasnovane predstave, tačno je mogao da vidi, čuje i osjeti taj trenutak ostvarenja svog cilja, osvajanje zlatne medalje, istrčavanje trke ispod svjetskog rekorda, preskakanje magične visine…odnosno vizualizirajući željeni ishod.
Preciznije, svoj meč zamisle kao biznis plan koga se drže. Svaki preduzetnik bi vam potpisao te riječi. Niko ne želi da ulaže svoj novac na slijepo da ne razmotri detaljno poslovni plan. Tako i oni, ne izlaze na teren, samo da bi se pojavili.
Uostalom, Novak je i kao mali rekao da tenis za njega nije hobi, nego obaveza.
(Telegraf Biznis)