Međutim, neke nove studije govore da ključ uspjeha dijete nije samo u broju kalorija koje unosimo, već i vremenu kada ih unosimo.
“Toliko se priča o onome što jedemo i ugljenim hidratima da su se tek nedavno pojavile studije koje kažu da smo sve do sada ignorisali vrijeme kada jedemo, a ono može da bude podjednako važno’’, kaže Ruth Patterson, profesorica porodične medicine i javnog zdravlja na Univerzitetu u Kaliforniji u San Dijegu.
Jedna od novina u uobičajenom dnevnom rasporedu sa tri obroka koja privlači sve više pažnje jeste uzdržavanje od hrane. Nedavna studija je otkrila da je izbjegavanje hrane 12 ili 15 sati dnevno povezano sa manjim povećanjem tjelesne težine tokom vremena i boljom kontrolom nivoa šećera u krvi, što može da umanji rizik od dijabetesa.
Međutim, ova studija je rađena na miševima tako da nije jasno da li bi i ljudi imali koristi ako bi ograničili vrijeme kada jedu. “Kod studija na glodarima se došlo do jakih dokaza da je vrijeme kada se jede veoma značajan faktor ukupnog zdravlja metabolizma i prevencije hroničnih bolesti”, kaže Pattersonova.
Studije sada govore da uzdržavanje od hrane, kao i druge strategije kao što su unos najvećeg broja kalorija u prvom dijelu dana, mogu da se isplate kada je riječ o mršavljenju.
“Ako vas interesuje umjeren gubitak kilograma tokom vremena ili bolje zdravlje metabolizma, onda biste mogli da primjenite ovaj princip, ali ako želite da izgubite mnogo kilograma, i dalje ćete morati znatno da smanjite broj unijetih kalorija’’, dodala je Pattersonova.
Izbacite ponoćne obroke
Pattersonova i njene kolege trenutno vrše ispitivanja da bi vidjeli da li se prednosti uzdržavanja od hrane koje su uočili kod glodara odnose i na ljude. Do sada su u jednoj velikoj povezanoj studiji ustanovili da žene koje duže ne jedu tokom noći bolje kontrolišu nivo šećera u krvi.
Iako je za sada sve na nivou pretpostavke, Pattersonova smatra da bismo bolje mršavili ako ne bismo jeli između 8 uveče i 8 ujutro. Ona i njene kolege sprovode pilot studiju da bi ovu pretpostavku provjerili na maloj grupi starijih žena. Suviše je rano reći kako to utiče na mršavljenje i ukupan dnevni unos kalorija, ali Pattersonova kaže da su žene izjavile da je ovakav raspored obroka lakše poštovati nego uobičajenu strategiju brojanja kalorija.
“Smatramo da noćno uzdržavanje od hrane predstavlja odgovarajući način života, dok nešto poput dijete nije’’, kaže ona. Ostale metode izbjegavanja hrane, kao što su znatno smanjenje unosa kalorija dva dana sedmično na samo nekoliko stotina, poznato kao 5-2 post, mogu da budu manje odgovarajuće.
“A kao i kod dijeta, pravila noćnog uzdržavanja od hrane nisu apsolutna i povremena kasna večera sa prijateljima vjerovatno neće predstavljati veliki problem”, kaže Pattersonova.
Rana večera
Par nedavnih studija kaže da unos najvećeg broja dnevnih kalorija u prvom dijelu dana može da dovede do većeg gubitka kilograma. Jedna studija o mršavljenju u Španiji je otkrila da odrasle osobe koji jedu svoj najveći obrok u toku dana prije 3 sata popodne izgube više kilograma u periodu od 20 sedmica od osoba koje svoj najveći obrok jedu poslije tog vremena.
Izgleda da se prednosti unosa kalorija u ranijem dijelu dana zasnivaju na činjenici da smo programirani da sagorijevamo više kalorija na početku dana. Jedan dio našeg mozga funkcioniše kao unutrašnji sat organizma i podešava naš cirkadijalni ritam; on kontroliše nivo aktivnosti tkiva i pomaže da nam metabolizam bude bolji u prvom dijelu dana nego kasnije, kaže Frank Scheer, direktor programa medicinske hronobiologije u Bolnici Brigam u Bostonu i jedan od autora studije u Španiji.
“Potrebna su nam dodatna istraživanja, ali što se mene tiče, preporučujem unos većeg broja kalorija u prvom dijelu dana ako nema nikakvih zdravstvenih problema’’, kaže Joan Salge Blake, vanredna profesorica nutricionizma na Univerzitetu u Bostonu. Osobe sa dijabetesom ili hipoglikemijom kojima je potreban stabilniji nivo glukoze možda nisu dobri kandidati za ovu strategiju.
Grickanje ili prežderavanje?
Jedna studija na samo sedam muškaraca daleke 1989. godine podržala je uvriježeno mišljenje da je bolje imati više manjih obroka tokom dana nego tri velika. Ustanovila je da su muškarci koji su imali 17 malih obroka u toku dana imali manji nivo holesterola od onih koji su istu količinu hrane podijelili na tri obroka.
I dalje se vode debate o uticaju više manjih i nekoliko velikih obroka na mršavljenje, a jedna nedavna studija je ustanovila da su dva velika obroka dnevno bolja za mršavljenje nego šest manjih, barem kod dijabetičara. Nema mnogo studija na ovu temu zato što se mnogo više pažnje obraća na vrste kalorija koje unosimo, kaže Blakeova. U toku je nova studija koja se bavi poređenjem uticaja tri i šest obroka na apetit, kao i markerima rizika od srčanih bolesti.
“Mislim da za mršavljenje može biti korisno da podijelite obroke, pod uslovom da su kalorije pod kontrolom, zato što je onda manje vjerovatno da ćete gladovati i jesti sve pred sobom’’, kaže Blakeova.
Doručak nije najvažniji obrok u toku dana
Uprkos onome što vam je mama govorila, doručak ne mora da bude najvažniji obrok u toku dana. Jedna studija na studentima je otkrila da preskakanje obroka, bez obzira da li je u pitanju doručak ili ručak, ne dovodi do većeg unosa hrane kasnije u toku dana u poređenju sa studentima koji nisu gladovali. Rezultat je bio da oni koji su preskakali obrok ukupno unosili manje kalorija.
“Siguran sam, a to potvrđuju naša i druga istraživanja, da ljudi ne nadoknađuju precizno kalorije, što znači da nećete jesti više kasnije ako preskočite neki obrok ili jedete manje. To je dobar znak’’, kaže David Levitsky, profesor nutricionizma i psihologije na Univerzitetu Kornel i koautor studije.
Ako razmišljate da preskočite doručak, vodite računa da unesete dovoljno hranljivih materija tokom ostalih obroka, kaže Levitsky. Većina Amerikanaca unosi najviše vlakana preko žitarica, što može da bude problem za one koji ne doručkuju’’, dodaje on.
Međutim, Pattersonova upozorava da preskakanje doručka možda nije vrijedno truda, čak i ako pomaže da se tako smanji ukupan unos kalorija.
“Znamo da kod djece doručak utiče na učinak u školi, pa možda isto važi i za odrasle’’, kaže ona.
(Life Content – Ljepta i zdravlja BiH)