Prema nekim legendama, ova Peraštanka je toliko radila na goblenu, da je na kraju oslepela. Nije poznato ni da li se njen suprug vratio s puta, posle tih 25 godina. Ono što o goblenu zna, ispričao je don Srećko Majić za “Vijesti”.
– Radila ga je iglom, koristeći sedam različitih materijala. Podloga je jedna specijalna vrsta japanske svile, koju je ukrašavala zlatnim i srebrnim nitima, te raznobojnom kineskom svilom. Od platna je koristila damast koji je tada bio veoma cenjen, zatim raznobojne bisere, a na glave anđela, Gospe i Isusa stavlja svoju vlastitu kosu – objašnjava Majić.
Kada je počela da radi na vezu Jacinita je imala tamnu kosu, a vremenom je osedela. To se može i uočiti u njenom radu, jer boja kose njenih likova nije ista.
– Interesantno je da to zapravo nije klasičan goblen, ona je imala svoju šemu, projekat oltara sa slikom Gospe. Radila je iglom, pod lupom, a na pojedinim mestima na kvadratnom centimetru ima oko 650 uboda iglom. Odatle i stručni italijanski naziv “punto pitura” (slikanje ubodom) – kaže Majić.
Jacinita je rad na ovom delu počela 1803. godine i završila ga 1828. Pre 15 godina on bio ukraden iz crkve, ali su počinioci ubrzo nađeni, a vez je vraćen na ostrvo.
noizz.rs