Slika “Tajna večera” Leonarda Da Vinčija je jedna od najcenjenijih i najpoznatijih umetničkih dela u svetu već više od 5 vekova. Ali, tokom Drugog svetskog rata, zamalo da postane “istorija” u više od jednog smisla te reči.
U avgustu 1943. godine, savezničke vođe bombardovale su nekoliko italijanskih gradova, uključujući i Milano. Mnoge istorijske crkve i zgrade u kojima su se nalazila dela mnogih velikih umetnika su ili uništene ili teško oštećene, uključujući Duomo, Kastelo Sforcesko, Teatro ala Skala i Santa Maria dela Gracija.
U poslednjoj navedenoj crkvi Da Vinči je naslikao mural “Tajna večera” direktno na zid 1495. godine. 15. avgusta, 1943. godine jako eksplozivna bomba pala je svega 80 metara daleko od murala. Zgrada je gotovo bila srušena, krov je popustio i zidovi su razbijeni. Na slici možete da vidite koliko je crkva bila uništena.
Za divno čudo, zid na kom se nalazio mural je još stakao u oblaku prašine. U nadi da zaštite rad Da Vinčija protiv takvih napada, zvaničnici su ga sačuvali sa džakovima peska i skelom koju su napravili godinu dana ranije. Ova mera predostrožnosti urađena je u mnogim muzejima i crkvama širom Italije kada je izbio rat, čak i skulpture, kao što je Mikelanđelov David su obložene kulama od cigli kako bi se zaštitili od bombi i gelera.
Nisu želeli da izlože ove komade događajima, zvaničnici su bili u stanju da odmah procene štetu. “Leonardova “Tajna večera” je možda u ruševinama”, napisao je kustos Din Keler 1944. godine. Začudo, kada su uklonjene skele, Da Vinčijevo remek-delo bilo je u relativno dobrom stanju.
Ovo zapravo nije bio prvi put da je “Tajna večera” bila tako blizu uništenja. Tokom Napoleonovih ratova, njegovi vojnici su upali u Santa Maria dela Grazija. Kada im je dosadilo, koristili su “Tajnu večeru” kao metu, sa Isusovim licem kao centrom. Pogodili su “metu” bar nekoliko puta, ali mural je naknadno obnovljen.
KURIR