Italiji, Grčkoj i Kipru, članicama Evropske unije koje su na udaru prvog prijema nesrećnih i iscrpljenih ljudi, obećana je pomoć.
Na priliv migranata kopnenim putem preko Balkana do sada se obraćalo manje pažnje, jer su na tom putu za odbranu evropskih granica zadužene i zemlje koje nisu članice Unije.
Problem je zabeležila agencija Rojters, koja je poslala reportere da na licu mesta izveste o problemima sa kojima se Srbija suočava, a o kojima se na Zapadu manje govori.
Srpskoj policiji je sve teže da izađe na kraj sa sve većim brojem migranata iz Afrike i sa Bliskog Istoka, koji se radije odlučuju da u Evropu uđu kopnenim putem nego preko Sredozemnog mora.
U prva četiri meseca ove godine granična policija je već uhvatila oko 10 hiljada ilegalnih migranata najčešće iz Sirije, Avganistana, Pakistana i severne Afrike, koji do Evrope pokušavaju da stignu preko Makedonije, Kosova i Srbije.
Očekuje se da taj broj do kraja godine poraste na 30 hiljada.
Srbija je ključna karika u lancu krijumčarenja ljudi, jer se krijumčari služe uslugama lokalnog stanovništva koje za novac organizuje prevoz preko srpskih granica.
Makedonija i Srbija leže na takozvanom transazijskom koridoru, koji povezuje Bliski istok i Afriku sa Evropom preko Turske.
Nijedna od te dve zemlje nema dovoljno sredstava da se izbori sa dramatičnim porastom broja migranata.
Srpska policija neprekidno motri na granicu i čim primeti pokret džipovima juri ilegalce među kojima, kako se sumnja, ima i islamskih militanata.
Prošle srede mala jedinica srpskih policajaca presrela je grupu od 15 imigranata iz sirijskog grada Alepa.
“Kod nas je rat, samo problemi, nema života, nema ničega. Nemamo od čega da živimo”, kaže migrant iz Sirije Hatem Ahmad i dodaje da mu je Britanija krajnja destinacija.
Zamenik komandanta granične policije Miroslav Jović navodi da trenutno najviše migranata dolazi iz Sirije. Ranije su, uglavnom, dolazili iz Avganistana i Pakistana.
“Nekada je najviše bilo muškaraca starih od 17 do 35 godina, ali odnedavno sa njima dolazi sve više žena i dece”, primećuje Jović.
Iako nema dovoljno ljudstva, srpska policija uspeva da prati migrante i u dubini svoje teritorije.
Pre dva dana pronađena je čitava porodica iz Avganistana, koja je privedena u u najbližu stanicu na identifikaciju.
Makedonski, albanski i srpski krijumčari migrantima prebacivanje preko srpske granice naplaćuju oko 150 evra. Za prevoz od makedonske do mađarske granice košta pet stotina evra.
Nekim migrantima srpske vlasti čak i odobre azil, ali oni ne ostaju u Srbiji.
Prošle godine srpski azil je primilo samo 388 ljudi. Kroz azil za azilante u Banji Koviljači samo ove godine prošlo je više od 500 migranata. U Srbiji je ostalo oko 50.
“Čak i kada u policijskoj stanici dobiju potvrdu o zatraženom azilu i pošalju ih u centar za prihvat, oni se u tom centru retko pojave, jer odmah nastave put dalje, zavisno od toga koliko novca imaju. Njihov cilj je da što pre napuste Srbiju”, objašnjava direktor Centra za azilante Robert Lesmajster.
Srpska policija je 2012. godine sprečila 14.958 ilegalnih prelazaka granice.
Tesno sarađuje sa Interpolom uz čiju pomoć pažljivo proverava svakog imigranta kako bi se proverilo da li je povezan sa nekom od terorističkih organizacija.