Veruje se da bi ovi izbori mogli bi da budu odlučujući za ostanak zemlje u evrozoni.
S tim u vezi oglasila se u petak i nemačka kancelarka Angela Merkel:
“U samoj srži naših vrednosti leži solidarnost. Želim da Grčka, uprkos svim poteškoćama, ostane deo naše priče”, poručila je on.
Grci izlaze na prevremene izbore budući da parlament te zemlje iz tri pokušaja nije uspeo da izabere novog šefa države, koji bi na toj funkciji zamenio Karolosa Papuljasa, a prema Ustavu, u tom slučaju se raspisuju parlamentarni izbori.
Na izborima učestvuju 18 partija i četiri kolacije. Glavne partije su, pored Sirize, vladajuća konzervativna partija Nova demokratija, PASOK, Zlatna zora, Komunistička partija, Potami (Reka), Demokratska levica.
Prema juče objavljenom istraživanju javnog mnjenja, Siriza ne prestaje da uvećava svoju prednost u odnosu na druge partije i vladajuću konzervativnu ND premijera Antonisa Samarasa i ona sada iznosi 5,3 odsto razlike.
To istraživanje pokazuje da bi Siriza Aleksisa Ciprasa trebalo da osvoji 36 odsto glasova.
Prethodna anketa pokazala je da Siriza ima prednost od 4,6 procenta u odnosu na ND.
Siriza je osnovana 2000. godine, a partija je okupila bivše marksiste, socijaldemokrate, trockiste i druge grupe koje se bore protiv grčkog establišmenta.
Mladoliki Aleksis Cipras nalazi se na čelu partije koja svoj pobednički talas beleži od prethodnih izbora, održanih u junu 2012, kad je sasvim očekivano osvojila drugo mesto. Siriza je tada nazvana suštinskim i moralnim pobednikom izbora jer su joj izbori doneli čvrstu poziciju na grčkoj političkoj sceni.
Zadovoljstvo postignutim izbornim rezultatom najbolje govori izjava 40. godišnjeg Ciprasa – “Stigli smo na izvor, a vode nismo popili”. Sada, nepune tri godine kasnije, Siriza ima sve šanse da iz borbene opozicije dođe na vlast.
Podršku, možda i neplanirano, dobio je od bivšeg grčkog premijera Jorgosa Papandreu koji je juče izjavio da je njegova novoformirana partija otvorena za alijansu sa Sirizom ako ta levičarska stranka pristane da bude održan referendum o reformama.
Papandreu, koji dolazi iz najuglednije grčke političke dinastije, priprema se za veliki povratak na političku scenu pošto je pre tri godine raskinuo veze sa Panhelenskim socijalističkim pokretom (PASOK) koji je pre četiri decenije osnovao njegov otac.
Smatra se da će njegova nova partija Pokret demokratskih socijalista “odvući” glasove levičara na izborima 25. januara i učestvovati u postizbornom procesu ako pređe prag od tri odsto neophodnih za ulazak u parlament.
Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je Papandreuova stranka ispod cenzusa, ali je on ubeđen da će ući u parlament.
Papandreu je odbacio mogućnost alijanse sa vladajućom partijom, navodeći da premijer Samaras, inače njegov bivši cimer na bostonskom koledžu s početka 70-ih godina, nije uspeo da sprovede reforme.
Konzervativni evropski parlamentarac Jorgos Kircos u izjavi radiju Dojče vele prognozira četiri moguća scenarija koja čekaju zemlju posle izbora.
“Prva mogućnost – konzervativna stranka, uprkos anketama, pobeđuje na izborima i formira novu koalicionu vladu. Tada bi i privreda doživela polet. Druga mogućnost – pobeđuje Siriza, stvara vladu sastavljenu od levičara i dolazi do raskida s kreditorima. Zbog toga bi bio moguć izlazak iz evrozone”, navodi Kircos.
Prema njemu, treća opcija je da pobedi Siriza i da odustane od svoje prvobitno najavljene politike zbog čega bi onda na videlo izašli unutarstranački konflikti.
“I četvrta opcija: formiranje vlade postaje nemoguće, dolazi do novih prevremenih izbora, a mi zbog toga gubimo vreme koje nemamo”, upozorava grčki parlamentarac.
Moguća pobeda Sirize posebno zabrinjava takozvanu “trojku” (Evropska unija, Međunarodni monetarni fond i Evropska centralna banka), budući da je Cipras najavio da će pobeda njegove partije značiti kraj strogih mera štednje na kojima “trojka” insistira.
Cipras je rekao da će ta stranka tražiti nove pregovore o grčkom paketu pomoći i otpis velikog dela duga.
On smatra da Grčka neće biti u stanju da otplati svoja dugovanja sve dok je suočena sa fiskalnim poteškoćama.
U komentaru za nemački poslovni list “Handelsblat”, Cipras je poručio nemačkim poreskim obveznicima da nemaju razloga za brigu ako njegova stranka pobedi na predstojećim izborima.
On smatra da su tvrdnje da su nametnute stroge mere štednje donele grčkoj privredi stabilizaciju, samo “proizvoljno izvrtanje činjenica”.
“Istina je da grčki dug ne može biti otplaćen sve dok je ekonomija podvrgnuta konstantnim fiskalnim problemima”, kazao je Cipras.
Zvanična Atina dobila je od kreditora paket pomoći od 240 milijardi evra.
Zvaničnici u Briselu i generalni direktor MMF Kristin Lagard već su poručili da će Siriza, ukoliko dođe na vlast, morati da otplati pomoć koja je Grčkoj odobrena za vreme dužničke krize, kao i da nastavi sa reformama.
Lagard je jasno rekla da je istovremeno dug – dug i da se nalazi u ugovoru, upozorivši istovremeno na moguće posledice ako Grčka i druge evropske zemlje žele da promene kreditne obaveze.
Najbolje na šta Siriza može da računa jeste pristanak evrozone na produženje rokova za otplatu duga i eventualno ukidanje preostale kamate na manji deo duga, što su opcije koje se razmatraju već neko vreme.
Rokovi za otplatu grčkog duga već su produženi na 30 godina u proseku, a Atina ima grejs period od 10 godina na gotovo tri četvrtine ukupnih dugovanja.
Ukoliko rokovi budu produženi na 50 godina, kao što Grčka želi, prosečni troškovi servisiranja dugova drastično bi pali, pa bi više novca ostalo za podsticanje privrede, a i otplatu dugova.
Pobeda Sirize mogla bi da označi početak političkih potresa ne samo u Grčkoj, nego u mnogim evropskim državama u kojima populističke partije žele da započnu vlastitu kampanju protiv mera štednje.
To je slučaj sa španskom partijom Podemos (u prevodu – Možemo) koja je sa Sirizom ujedinjena u stavu da treba da se odbace nametnute mere štednje, ali i u čvrstoj borbi protiv korupcije u njihovim zemljama.
“Kraj nekažnjavanju za korupciju i “oporavak” našeg suvereniteta su naši prioriteti”, kaže Karolina Beskansa, jedna od osnivača partije koja je nastala u januaru 2014. iz bivšeg pokreta protiv mera štednje.
Njen partijski kolega Horhe Lago kaže da bi pobeda Sirize u Grčkoj značila “i nadu, ali i oprez”.
“Nada – jer postoji šansa da alternative merama štednje pobede u Evropi, ali i zabrinutost zbog mogućih odgovora tela koja nisu demokratski izabrana poput onih koji čine “trojku”, a koja su se već jasno izjasnila za politiku straha”, kaže Lago.
Generalni sekretar Podemosa Pablo Iglesijas napisao je na svom Tviter nalogu: “2015. će biti godina promene u Španiji i Evropi. Počećemo u Grčkoj. Idemo, Aleksis, idemo” – stoji u poruci podrške lideru Sirize.
Analitičar Evropskog saveta za spoljne poslove Hoze Injasio Toreblanka smatra da bi pobeda Sirize bila “veoma važna za Podemos i druge antiestablišment partije”.
“Ona bi poslala jasnu poruku da postoji realna šansa da oni upravljaju državom i da to nije utopijski projekat”, naveo je on.
Tanjug