Maestrov koncert najavljen je mesecima ranije. Slavni umetnik dao je intervjue za „Blic“ i brojne medije, bio gost gradonačelnika – što je sve bio znak da nam stiže kulturna gromada, pa i više od toga.
Plasido Domingo doneo je sa sobom glamur prošlih vremena, kada su opera i njeni tenori bili veći od života.
Čini se da od koncerta Lučana Pavarotija, održanog 21. maja 2005, nije bilo većeg nastupa jednog pevača u Beogradu. Mnogo sličnosti zato se nametalo i sinoć, dok je sitna kiša terala samo najupornije i najbogatije (karte su u vreme krize bile vrlo skupe) da dođu na koncert. Domingo je, kao i Pavaroti, nastupio u sportskoj dvorani; i Domingo je pevao uz pomoć mikrofona; i on je okupio šarenu publiku, ali je i sinoćni nastup legendarnog tenora, kao i Pavarotijevo veče pre devet i po godina, ostalo nezaboravno.
Maestro je sinoć izašao na scenu u 8.15 sati. Činilo se da je svež. Bio je nasmejan i dugo se naklanjao aplauzu koji je dobio pre nego što je i zapevao, što su tipično beogradski izrazi koncertne dobrodošlice. Potom je zapevao – sa suncem, vetrom i morem u svom ostarelom glasu.
Veliki tenor danas nalikuje platnu starog španskog majstora: boja glasa je pomalo patinirala, ali šta je to prema divnoj ljudskosti i ogromnom iskustvu koje je još zarobljeno u najvećem grlu današnjice.
Koncert je otvoren arijom iz Đordanove opere “Andre Šenije”, a nastavio sa arijom iz Verdijevog “Magbeta”, da bi ubrzo koncert dobrim delom preuzele dve ljupke i mora se reći glasovno izuzetne maestrove pomoćnice: Virdžinija Tola i Mikaela Oreste. Ali tako je to kada pevačka snaga mora da se štedi.
Ono što se štedelo za kraj, bilo je iznenađenje koje je gotovo do sinoć sačuvano u tajnosti: Domingo je sa Jadrankom Jovanović zapevao duet iz Leharove operete “Vesela udovica”, i to je kod publike izazvalo naročite emocije. Bilo je aplaudiranja, bilo je zvižduka odobravanja kao na utakmici, pa i suza.
Maestro se naklanjao, pozdravio staru saradnicu iz “Toske” Radmilu Bakočević i za kraj zapevao “Granadu”.
Na kraju je potpuno oduševio beogradsku publiku. Zajedno sa Jadrankom Jovanović, Virdžinijom Tolom, Mikaelom Oreste, kao i sinom Plasidom Domingom otpevao je na srpskom jeziku pesmu kneza Mihaila Obrenovića „Što se bore misli moje“ i dobio zasluženi frenetičan aplauz.
Koncert se okončao daleko iza 11 uveče. Da li je poslednji put? Oblačno nebo i uporna kiša nikom na izlazu nisu ponudili valjan odgovor.
(Blic)