Saopštenje Partizana prenosimo u cjelosti i bez izmjena: Svi su se čudili delegiranju iskusnog sudije da prvi put u životu sudi večiti derbi.
Posle utakmice je jasno sa kojim i kakvim zadatkom je poslat u Humsku 1. Večeras se u Humskoj 1 obreo čovek loših namera.
Čovek poslat sa samo jednim zadatkom – uniziti fudbalsku igru, sebe promovisati u neslavnu zvezdu večeri, uništiti sve dobro što odlikuje najveću utakmicu ovih prostora. Čovek loših namera je vešto posmatrao svoj plen. Misao da se nađe u društvu odabranih, koji Partizanu nisu svirali penal dve decenije, obuzimala ga je i pomućivala ono što svaki sudija mora da ima na umu: on mora biti simbol pravičnosti i poštenja.
Prekršaj nad Nemanjom Mihajlovićem je jedan od najeklatantnijih, gotovo udžbeničkih primera u kojima se nedvosmisleno dosuđuje najstroža kazna. Ne i kod čovek loših namera. Mirno je posmatrao i odmahivao rukom.
Kao da želi da odbije bilo kakvu primisao savesti i morala, kao da su to kategorije koje načelniku Policijske uprave u Vrbasu nikada nisu bile poznate. Tek što je Partizan poveo i kapitalizovao znatno sigurniju i ofanzivniju igru u polju tokom većeg dela prvog poluvremena, čovek zadatka je zaključio da mora energičnije izvršiti svoj deo posla. Naknadno dosuđeni prekršaj u 25. minutu za igrače večitog rivala, dva nepostojeća ofsajda, od kojih je jedan bio krunisan poništenim golom Mihailovića su potpis nad najbrutalnijom krađom u istoriji večitih derbija. Sudijska krađa je teško delo.
Ova se dogodila noću, sa umišljajem. Tim teškim delom mora se pod pod hitno pozabaviti Fudbalski savez Srbije, njegovi disciplinski i drugi organi i društvo u celini. Najoštrije zahtevamo adekvatnu kaznu za počinjeno delo, pa makar počinilac bio i policajac, osoba koja je, gle apsurda, zadužena za čuvanje javnog reda i mira, a ne za njegovo remećenje pred milionskim auditorijumom Srbije.
(NN/b92)