Studija je pokazala da se sve više ljudi za memorisanje informacija radije oslanja na kompjutere nego na sopstveni um.
Većina odraslih osoba koje i dalje mogu da se sete svog broja telefona iz detinjstva ne mogu da zapamte trenutne brojeve službenih telefona ili brojeve članova porodice.
Marija Vimber sa Univerziteta u Birmingemu je izjavila da trend traženja informacija putem računara i interneta sprečava nakupljanje dugoročnog sećanja.
Studija, koja se bavila ispitivanjem memorijskih navika 6.000 odraslih osoba u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji, Belgiji, Holandiji i Luksemburgu, otkrila je da bi se više od trećine ispitanika oslonilo na kompjutere kako bi se prisetili nekih informacija.
Međutim, istraživanje sugeriše da oslanjanje na računare ima za posledicu dugoročni uticaj na razvoj sećanja.
“Čini se da naš mozak ojača određeno sećanje svaki put kada ga se prisetimo, a istovremeno izbriše neke nevažne uspomene” , rekla je doktorka Vimber i dodala da je postupak prisećanja veoma efikasan način da se stvori trajna memorija.
Još jedna studija iz Kasperski laboratorije, sajberfirme, ukazuje na to da su ljudi navikli da koriste kompjuter kao “proširenje” sopstvenog mozga.
To opisuje uspon onoga što se naziva “digitalna amnezija”, gde su ljudi spremni da zaborave važne informacije jer veruju da će one ostati sačuvane u njihovim digitalnim uređajima.
B 92