Nikolić sa papom o izbeglicama,Kosovu i Stepincu

September 11, 2015, 7:36 pm

Nikolić i papa su razgovarali i o formiranju mešovite komisije Srpske pravoslave crkve i Rimokatoličke crkve koja bi razmatrala istorijske činjenice iz perioda Drugog svetskog rata i ulogu Alojzija Stepinca u Nezavisnoj državi Hrvatskoj.

Tokom posete Vatikanu Nikolić je uručio Orden Republike Srbije na lenti kardinalu Pjetru Parolinu, državnom sekretaru Svete Stolice, za istaknute zasluge u razvijanju i učvršćivanju prijateljskih odnosa i saradnje između Republike Srbije i Svete Stolice.

Nikolić je obišao Vatikansku biblioteku gde je razgovarao sa glavnim bibliotekarom i arhivarom Svete Stolice, nadbiskupom Žanom Lujem Brugesom, navedeno je u saopštenju Pres službe predsednika Republike.

“U srdačnim razgovorima, iskazani su dobri odnosi između Svete stolice i Srbije, a sagovornici su razmatrali pitanja od uzajamnog interesa u vezi sa odnosima između crkvenih i civilnih zajednica, sa posebnim naglaskom na ekumenski dijalog i doprinos Katoličke crkve blagostanju srpskog društva”, navedeno je u saopštenju Vatikana koje je Tanjugu dostavila pres služba predsednika Srbije.

Takođe je bilo reči o napretku Srbije na putu ka punoj integraciji u Evropsku uniju, kao i o raznim pitanjima regionalnog i međunarodnog karaktera, uključujući položaj sirijskih i iračkih izbeglica i raseljenih osoba, i značaj promovisanja zajedničkog rešenja aktuelne krize.

Papa Franja primio je predsednika Nikolića u audijenciju u Apostolskoj palati, kaže se u saopštenju Vatikana i dodaje da se predsednik Srbije potom sastao i sa kardinalom Pjetrom Parolinom, državnim sekretarom Svete Stolice u pratnji nadbiskupa Pola Galagera, vatikanskog ministra spoljnih poslova.

Nikolić je papi i Vatikanskoj biblioteci poklonio knjige: Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije i fototipsko izdanje Dušanovog zakonika.

Fototipsko izdanje Dušanovog zakonika predsednik Srbije je poklonio i kardinalu Pjetru Parolinu, državnom sekretaru Svete Stolice.

Papa je Nikoliću poklonio zlatnu medalju izrađenu povodom treće godine od kako je izabran za papu, kao i knjigu “Kroz istoriju medalja ispričana istorija pontifikata” čiji je autor.

Rimokatolička crkva ostaje pri stavu nepriznavanja Kosova

Rimokatolička crkva ostaje čvrsta po pitanju nepriznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, rekao je Nikolić nakon razgovora sa papom Franjom.

“Mislim da je čovek koji miri mnoge ljude i religije u svetu, ali ovde je nepomirljiv u stavu da Rimokatolička crkva ostaje potpuno čvrsta po principu nepriznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije”, rekao je Nikolić za Tanjug.

Nikolić je dodao da papa Franja brižno i pomno prati sve što se dešava na Kosovu i Metohiji i da zna koliki je progon hrišćana i rimokatolika bio na Kosovu i Metohiji.

Dodao je da papa Franja zna i koliko rimokatolici imaju mogućnosti u Srbiji da upražnjavaju svoju veru, običaje, tradiciju i kulturu, da zna kako izgleda današnja Srbija i da je potpuno spreman na saradnju sa njom.

Nikolić je papu Franju, kako kaže, upoznao sa istorijom srpske baštine i istorijom hrišćanstva na Kosovu i Metohiji, manastirima koje su podizali naši vladari, kao i sa katastrofom koja se dogodila 2004. godine.

“Poklonio sam mu knjigu koja sve to dokazuje, zapise, rekao da je to naše, da smo to mi i da ne postoji način da se toga odreknemo i da to priznamo”, poručio je predsednik Srbije, dodajući da se papa Franja apsolutno složio sa svime.

Nikolić je poglavaru Rimokatoličke crkve poklonio fototipsko izdanje Dušanovog zakonika, koji je jedan od retkih ustava iz 14. veka u Evropi, kao i Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije, za koju je naveo da mnogo znači i koju će dobiti sve države članice UNESK-a.

Predsednik Srbije je dodao da je njegov domaćin, u trenutku kada mu je pričao da su neki sprski manastiri na Kosovu i Metohiji za vreme martovskog nasilja bili spašeni zahvaljujući italijanskim vojnicima, naveo njihova imena.

Papa ne žuri po pitanju proglašenja Stepinca za sveca

Rimokatolička crkva ne žuri po pitanju proglašenja kardinala Alojzija Stepinca za sveca, rekao je  papa Franja u razgovoru sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem.

Nikolić je Tanjugu posle sastanka sa papom Franjom izjavio da su imali veoma otvoren razgovor o kardinalu Stepincu, te da je papi rekao da je uloga kardinala u Drugom svetskom ratu bila veoma loša.

“U najmanju ruku nije smeo da ćuti kada neko ubije milion i više građana samo zato što nisu katoličke vere i to je jako loša uloga za vreme rata”, rekao je Nikolić. On je naveo da je Stepinac posle toga doživeo komunistički teror i da bi Rimokatolička crkva iz toga mogla da izvede da je mučenik i blaženi, ali je dodao da su to doživeli i pravoslavni sveštenici i da je njih na stotine ubijeno.

Predsednik je preneo da mu je papa u jednom trenutku rekao da “nigde ne žuri po pitanju proglašenja kardinala za sveca”.

Nikolić je rekao da bi Srbija, koja je most između Rusije i EU i Kine i EU, mogla da bude most između ruske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve.

“Mislim da sam naišao na čoveka koji mnogo zna i koji sve razume i koji je prihvatio bezmalo svaku moju tvrdnju i sugestiju koju sam imao. Ovo je bio sastanak ljudi koji su se odmah dobro razumeli”, rekao je Nikolić.

Nikolić je rekao da je sa papom razgovarao o odnosu Srbije i Vatikana, uspostavljanju pravog dijaloga između dve crkve, o krizi sa migrantima sa Bliskog istoka i severne Afrike, uzrocima, posledicama i rešenjima, kao i o klimatskim promenama.

Predsednik je rekao da postoji zajednički stav da je hrišćanstvo ugroženo u svetu, ali i da nema vremena za svađe među religijama i verama, kao i da bi dijalozima u kojima su različite veroispovesti saglasne građanima moglo da se pokaže da i sami dijalogom mogu da postignu mnogo.

“Mislim da je ova poseta, iako jednom odložena, dobro pripremljena i služi kao priprema da dođemo jednog dana i do toga da odnosi između Srbije i Hrvatske garantuju da i poglavar Rimokatoličke crkve i patrijarh Irinej mogu da se sretnu i u Beogradu, Subotici, Prizrenu i svuda gde budu želeli”, rekao je Nikolić.

 

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *