Ono što je većini nepoznato, Barbi je zapravo započela život u kasnim četrdesetim godinama kao lik iz nemačkog stripa koji je izlazio u Bildu.
Lik iz stripa bila je poznata kao Bild Lili, koja je zavodila bogate udvarače. Bila je poznata kao oštroumna osoba i znala je da odgovori kada se radilo o autoritetu muškaraca.
Tako je u jednom stripu Lili upozorio policajac da ne sme da nosi bikini na trotoaru. Lili mu je odgovorila.
– Po tvom mišljenju, koji deo treba da skinem? – upitala ga je ona u stripu.
Lili je postala toliko popularna da su novine 1953. godine odlučile da plasiraju trodimenzionalnu verziju koja se prodavala kao igračka za odrasle, a mogla je da se kupi u barovima, na kioscima cigareta ili u prodavnicama igračaka za odrasle.
Lili je često poklanjana na momačkim zabavama i visila je iza retrovizora u vozilima.
Roditelji su lutku smatrali neprikladnom za decu, a nemačka brošura iz pedesetih godina prošlog veka je Lili opisala kao “uvek diskretnu” i sa svojom impresivnom garderobom, bila je zvezda svakog bara.
Postojao je veliki izbor autfita za Lili i raznih dodataka, zbog čega su i devojčice poželele da se igraju sa njom.
Dok su fabrike igračaka pokušavale da unovče njenu popularnost među decom, Lili je i dalje ostala uspešna priča za odrasle, posebno van Nemačke.
Novinarka magazina Njujorker Arijel Levi kasnije je nazvala Lili “seks lutkom”.
Tokom 1950-ih godina osnivač fabrike “Matel” Amerikanka Rut Hendler putovala je Evropom i kući je donela nekoliko Lili lutaka.
Preradila je dizajn i predstavila novu lutku Barbi na sajmu igračaka u Njujorku, 9. marta 1959. Do tada je proizvodila nameštaj i odeću za lutke.
Dobila je ime po njenoj ćerki, Barbari.
Već prve godine prodato je 300.000 primeraka.
“Matel” je prava na Bild Lili stekao 1964. godine, a proizvodnja nemačke lutke je obustavljena. Tako se Barbi odomaćila i u Nemačkoj.
Barbikina nemačka prethodnica danas ima kolekcionarsku vrednost, pa početna cena ovih retkih lutaka (bilo ih je 130.000) iznosi 700-800 evra.
Vremenom se Barbi emancipovala, pa tako danas postoji i lutka astronaut, hirurg i predsednik. Do sada je prodata u više od milijardu primeraka.
Međutim, ova lutka je i danas predmet rasprava zbog svog vitkog izgleda i visine, pa mnogi zameraju da podstiče opsednutost vitkošću.
Godine 2016. Matel je najzad izbacio na tržište lutke malo drugačije građe: tako danas postoji Barbi sa naglašenim oblinama, kao i niska i visoka Barbika.
Bilo kako, Barbi je svakako obeležila detinjstvo mnogih devojčica širom sveta, koje i dan danas čuvaju svoje lutkice u ormarima.
(Telegraf.rs)
