Ne gubite nadu: 3 romantične priče koje vraća vjeru u ljubav!

September 15, 2015, 8:08 am

Prava ljubav ne postoji samo u filmovima, kako mnogi veruju. Postoje parovi koji dokazuju da su velike ljubavi, koje traju celi život, zaista moguće, samo treba naići na “srodnu dušu”, što se mnogima ne događa.

Ovi parovi i njihove ljubavne priče slamaju srce, vraćaju veru u ljubav i pokazuju da nikad ne treba gubiti nadu niti odustajati od ljubavi.

Pisma otkrivaju koliko su se voleli

Džudit Lovel poznavala je svog deda kao mračnog i dostojanstvenog čoveka pa se iznenadila pronašavši ljubavna pisma koja je pisao baki i dobivao od nje u mladosti. Zvao se Dejvid Hurd i sa Jamajke je doputovao u Njujork 1907. godine gde je radio šta je stigao da bi preživeo. Bio je usamljen i počeo se 1913. dopisivati sa nepoznatom ženom Avril Kato sa Kariba. Njihova romansa rasla je svakim pismom, a ona mu je čak slala pisma koja je našpricala parfemom. Nakon godine dana dopisivanja on se toliko zaljubio u misterioznu ženu da je u pismu zaprosio, iako čak nikada nije vidio ni njenu fotografiju.

Nervozno je čekao odgovor, naravno pristala je nakon blagoslova svojih roditelja. Prvi put su se videli na dan venčanja u avgustu 1914. godine na Jamajci. Ona se preselila sa njim u SAD gde su dobili šestoro dece. Ona je umrla 1962. godine, a on devet godina kasnije. Nije se ponovo ženio i do zadnjeg otkucaja srca volio je svoju Avril.

Razdvojili su ih nakon venčanja, pronašli se 60 godina kasnije

Prošlo je samo tri dana od venčanja Ane Kozlov i Borisa, a on je već morao u Crvenu armiju. Bilo je to 1946. godine. Ona ga je čekala, ali Staljin je prognao nju i njenu porodicu u Sibir odakle nije mogla pisati svom suprugu.

Boris je proveo godine života pokušavajući da je pronađe, potpuno su izgubili kontakt. Ana je bila toliko shrvana da je razmišljala o samoubistvu. Njena majka tad je uništila sve uspomene na Borisa, uključujući i fotografije venčanja pa čak i pisma. Ona se na kraju ponovno udala, a Boris oženio. Godine su prolazile i oboje su izgubili svoje supružnike, a onda se  dogodilo čudo. Ana je posetila rodno selo, gde su oboje nekad živeli. Hodajući ulicom u daljini je ugledala starijeg muškarca. Srce joj je zaigralo, bio je to Boris. On je došao u selo da poseti grob svojih roditelja. Videvši Anu potrčao je do nje. Svi osećaji su se vratili. Ponovo su se venčali i napokon živeli zajedno kao muž i žena.

Čekali su 11 godina da budu zajedno

Irina i Vudfort Meklin su se venčali, ali nisu slutili da će morati da čekaju dugih 11 godina da bi bili zajedno. U ranim 1970-im godinama Irina je živela u Moskvi gde je i radila. Tamo je upoznala američkog profesora Vudforta Meklina. Zaljubili su se i venčali dve godine kasnije u maju 1974. Ali, u avgustu je Vudfortu istekla viza i morao je napustiti Sovetski Savez. Pokušavao je posetiti svoju ženu u Moskvi, ali su mi više puta odbijali da ulazak u zemlju. S druge strane, Irini nisu dopuštali da napusti zemlju, i to bez objašnjenja. Par je u kontaktu bio pismima i telefonskim pozivima, a redovno su slali fotografije. Više od 11 godina kasnije Irina je napokon dobila “zeleno svetlo” da se preseli u SAD.

Krajem januara 1986. godine sletela je na aerodrom Vašington, on ju je nestrpljivo čekao. Poleteli su jedno drugom u zagrljaj. Irina je njihovo iskustvo pretočila u knjigu “O ljubavi i Rusiji: Jedanaestogodišnja borba za mog muža i slobodu”.

Rodili su se isti dan, a on je umro dan nakon nje

Les Brovn Jr. i njegova supruga Helen rodili su se isti dan – 31. decembra 1918. godine. Čim su se upoznali u srednjoj školi, znali su da će biti nerazdvojni. Les je dolazio iz imućne porodice, a Helen iz radničke. Njihovi roditelji nisu odobravali vezu, uveravali su ih da je klasna razlika nepremostiv problem. Ali, oni su dokazali suprotno. Venčali su se, postali roditelji i svaki dan su bili zajedno, srećni jedno sa drugim. U dubokoj starosti Helen je obolela od raka želudca, a Les se borio sa Parkinsonovom bolešću. Nakon 75 godina braka, ona je umrla 16. jula  2013. godine, a on dan kasnije, nije mogao živeti bez nje niti dan više.

 

Izvor: 24.sata.hr

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *