Na poziv Svetske meteorološke organizacije, agencije UN, oko hiljadu meteorologa je raspravljalo na temu “Vremenska prognoza, kakva nam je budućnost?”. To je bila prva svetska konferencija o meteorologiji.
Skoro deset godina od stupanja na snagu Protokola iz Kjota s ciljem smanjenja emisije gasa koji, stvarajući “efekat staklene bašte”, vode zagrevanju atmosfere, sada se više ne postavlja pitanje o opštem zagrevanju Zemlje.
“Globalno zagrevanje je nepovratna pojava. Stanovništvo sveta nastavlja da raste i neophodno je da se prilagodimo”, rekla je Dženifer Vanos sa Univerziteta u Teksasu.
U prvoj deceniji ovog veka, prosečna temperatura na Zemljinoj površini porasla je za 0,47 Celzijusovih stepeni. Povećanje od jednog odsto dovodi do sedam odsto većeg isparavanje vode u atmosferi, a pošto je isparavanje pokretač vazdušnih tokova u atmosferi, meteorološke prilike se sada češće menjaju.
Svetski naučnici smatraju da će prosečna temperatura Zemlje porasti za dva odsto do 2050. godine.
“Oblaci će se lakše i brže formirati što će usloviti sve jače kiše i dovesti do više iznenadnih poplava”, kaže Sajmon Vang sa Univerziteta u Juti.
Po njegovim rečima, biće više slučajeva ekstremne hladnoće – kao prošle zime u Severnoj Americi, i ekstremne vrućine i suše.
Izazov za meteorologe je uzmu u obzir i “dodatne sile”, uzrokovane globalnim zagrevanjem što komplikuje prognoziranje vremena, ocenio je Vang.
“Meteorolozima će u narednim decenijama biti neophodno izuzetno snažni računari, kojih sada ima veoma malo”, dodao je on.
Meteorolozi ocenjuju da će njihova predviđanja biti sve neophodnija za vazdušni saobraćaj – zbog neočekivanih turbulencija, kao i za pomorski saobraćaj jer se očekuju džinovski talasi u okeanima, do visoki i 40 metara.
“To je samo početak klimatskih promena, jer okeani imaju ogroman uticaj zbog oslobađanja viška toplote i isparavanja”, naveli su eksperti i dodali da ne treba zaboraviti na topljenje večitog leda na Grenlandu.