Sletanje „Kjuriositija“ na Mars 6. avgusta 2012. godine, bio je jedan od najvećih poduhvata istraživanja svemira, piše Dejli mejl.
Odnedavno se, međutim, cela misija nalazi na udaru kritika zbog toga što je napredak u istraživanju Crvene planete od tada značajno usporen.
Međutim, dve godine nakon sletanja, rover je konačno došao do svog cilja – gigantske planine nazvane Šarp, a glavni deo misije počeo je da se ostvaruje.
Pet kilometara visoka planina Šarp odabrana je kao cilj zbog interesantnih padina koje bi trebalo da daju odgovore na pitanja o geološkoj istoriji Marsa i tome da li je ta planeta ikada bila naseljena.
Nakon pređenih devet kilometara od mesta sletanja, „Kjuriositi“ je konačno spreman da istraži ove fascinantne predele.
„Sada počinje najzanimljivije poglavlje u životu ‘Kjuriositija'“, kaže direktor Odeljenja za planetarne nauke u Nasi Džim Grin.
„Kjuriositi“ je u poslednje dve godine istraživao krater Gejl u kome se nalazi i planina Šarp. Ipak, u nedavnom pregledu sedam aktivnih planetarnih Nasinih misija, „Kjuriositi“ je poslednji.
Razlog za to je što rover nema „specifična naučna pitanja i proverljive hipoteze“, kao osnovu za naredne dve godine svog rada.
Takođe, u rover je uloženo neverovatnih dve i po milijarde dolara, što je mnogo novca za tako nedefinisane ciljeve, zaključak je analize izveštaja.
Uprkos ovakvim kritikama, misija je do sada bila uspešna.
U prvoj godini je ispunila najveći naučni cilj – da proveri da li je Mars nekada imao odgovarajuće uslove za život mikroba, tako što je pronašao dokaze da je na Marsu nekada postojalo veliko jezero.
Sledeći korak je da utvrdi kakvi su bili uslovi na Marsu i da li Zemlji može da se dogodi njegova sudbina
(Daily Mail)