Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi praznik starozavetnog proroka i novozavetnog svetitelja Ilije, veze prošlosti i budućnosti hrišćanske crkve i spasenja čoveka.
Sveti Ilija je prisutan i u viziji svetog Jovana Bogoslova u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske crkve i drugi dolazak na zemlju Hrista – novo preobraženje kome se nada i u koji veruje hrišćanski svet.
Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ plamenim kočijama uzneo na nebo pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama.
Poznata je i scena sa Svetim Ilijom u pećini, u koju se sklonio od oholog cara Ahava, i gde mu gavran donosi hranu.
Predanje kaže da je Ilija Tesvićanin rođen u gradu Tesvitu u Izrailju u 9. veku pre Hrista (816. godine) i da je mladost proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji.
Kada se Ilija rodio, njegov otac Sabah je video oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karatkera i sile ognjene.
Sveti Ilija bio je žrtva progona cara Ahava koji je pod uticajem svoje žene Jezavelje napustio Mojsijevu veru i “slavio tuđe bogove“.
Prema predanju, prorok Ilija suprotstavio se caru i prebacio mu otpadništvo i prorokovao sušu i glad zbog slavljenja tuđih bogova.
Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju.
Prema narodnom verovanju i tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima
OBIČAJI
Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, obeležava se u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se tog dana ne radi u polju da se ne bi navukao gnev svetitelja.
Poznata je izreka “od Svetog Ilije sunce sve milije“.
U ruskim selima postoji verovanje da kiša pada kada Sveti Ilija razvozi vodu za svece, pa nešto iz kola prospe po oblacima.
Izvor: Mondo