Očekuje se da će predlog rezolucije, nastao ugrađivanjem poslaničkih amandmana u godišnji izveštaj koji je sastavio izvestilac Dejvid Mekalister, biti usvojen bez bitnih izmena jer je velikom većinom glasova već odobren na sednici Komiteta za spoljnu politiku EP u februaru.
Tokom burne rasprave u Komitetu prošlog meseca, poslanici iz Hrvatske tražili su da se napredak Srbije na evropskom putu uslovi rešavanjem velikog broja otvorenih pitanja između dve zemlje, počevši od pronalaženja nestalih iz rata devedesetih, do korekcije granice na Dunavu i odustajanja Srbije od procesuiranja ratnih zločina počinjenih na tlu Hrvatske.
Na kraju je ipak prevladao stav da bilateralne probleme treba rešavati na bilateralnom nivou a ne preko EP, tako da su hrvatski amandmani uglavnom odbijeni, a oni koji su prihvaćeni su znatno ublaženi.
Usaglašena verzija rezolucije, u koju je Tanjug imao uvid, sadrži pohvale zbog napretka Srbije u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Prištinom, sprovođenju unutrašnjih reformi i razvoju regionalne saradnje, ali i kritike u vezi sa slučajevima kršenja prava na slobodu govora i zahtev za pridruživanje evropskim sankcijama Rusiji.
Parlament sem toga “ohrabruje” Evropski savet da prilikom odlučivanja o otvaranju prvih poglavlja u pregovaračkom procesu uzme u obzir ne samo dosadašnje napore Srbije na ispunjavanju tehničkih kriterijuma, nego i politički kontekst odnosa Srbije sa EU.
U tekstu rezolucije se naglašava da najpre treba otvoriti poglavlja 23 i 24 koja se odnose na osnovna prava i vladavinu zakona, kao i poglavlje 35 koje je vezano za proceš normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Parlament će u utorak popodne raspravljati, a u sredu glasati i o rezolucijama o Kosovu, Crnoj Gori i Makedoniji.
Rezolucije EP nisu obavezujuće, ali su Evropska komisija i Savet EU dužni da ih uzmu u obzir prilikom odlučivanja.
Tanjug