U luksuznim časopisima i po internet tabloidima, samo se množe naslovi posvećeni ovom stanju — a mnogi od njih kritikuju javne ličnosti zato što nisu na odgovarajući način uspele da se izbore s tim problemom (” 15 slavnih ličnosti koje se bore sa celulitom “, “Nesavršenosti bogatih i slavnih “) i drugi čija je namena da posavetuju žene kako i same da ga izbegnu (“Kako da se rešim celulita ?” i “10 načina da imate glatkiju guzu “).
Trenutno agresivno raspoloženje naše kulture prema potkožnom salu izuzetno je dobro dokumentovano; biološki, međutim, celulit je prilično neizbežan. “To je sekundarna polna karakteristika, baš kao i dojke”, kaže Maks Lafonten, viši naučni saradnik na Insermu, Francuskom institutu za zdravlje i medicinsko istraživanje, kao i stručnjak za masna tkiva.
Prema njegovim rečima, najmanje osam od deset žena poseduju ovu vrstu sala, koje se najčešće taloži na guzovima, butinama i stomaku. To je korisna zaliha energije u slučaju trudnoće ili dojenja. “Struktura ženske kože drugačije je od muške”, kaže Lafonten. “Celulit se pojavljuje kad ćelije sala počnu da bubre i narušavaju skladnu homogenost tkiva.”
“Celulit” odavno postoji, iako su žene tek relativno nedavno proglasile rat protiv njega. Francuski istoričar Žorž Vigarelo ističe u svojoj knjizi Istorija lepote : “Celulit je nastao u kulturi detaljnog proučavanja tela, koja se više nego ranije opire oskudici i propadanju.” Prošetajte po muzejima umetnosti i vrlo brzo ćete postati svesni ove evolucije. Na primer, u muzeju Prado u Madridu, Peter Paul Rubens na svojoj slavnoj slici “Tri gracije” estetizuje kožu narandžine kore. Kada je naslikano u 17. veku, ovo remek-delo predstavljalo je ideal lepote.
Čak je i reč “celulit” relativno skorašnja: nastala je u Francuskoj krajem 19. veka. Njeno prvo pojavljivanje datira iz 1873. godine, u francuskom medicinskom rečniku Littré & Robin. Celulit je opisan kao “zapaljenje ćelijskog tkiva ili pločica tkiva.” Ali lekari su tokom tog perioda “ovaj izraz upotrebljavali da bi opisali nešto drugo”, primećuje Rozela Giđi, vanredna profesorka na Univerzitetu u Bolonji. Pre petnaestak godina, dok je studirala u Parizu, Giđi je napisala disertaciju o istoriji celulita — jednu od retkih studija na ovu temu.
U međuratnim godinama, u Francuskoj je došlo do izrazitog porasta medijske pažnje posvećene celulitu. Pariski saloni lepote počeli su da smišljaju ciljane lekove protiv ove “pošasti”. Ženski časopisi krenuli su da ispunjavaju stranice stručnim savetima, a čitateljke su u svojim pismima izražavale sve veću zabrinutost. Prema Giđi, koja je analizirala više francuskih modnih časopisa iz toga vremena, “Došlo je do određene vrste manije, koju su dodatno potpirivali lekari i same čitateljke. Pre nego što su objavljeni prvi članci o celulitu, niko nije pisao sa pitanjem kako da ga se reši.”
Uzmite, na primer, mesečnik Votre Beauté, koji je 1933. pokrenuo Eugen Šuler, osnivač l'Oréal grupe , danas vodeće kozmetičke firme sa slavnim brendovima kao što su Maybelline, Lancôme, Kiehl's. Još u februaru 1933. godine, časopis je objavio dug članak o celulitu, potpisan sa “Dr Debek”. Celulit je opisan kao mešavina “vode, taloga, toksina, sala, sa kojim ne uspevamo da se izborimo”. Prema rečima ovog doktora, to je zaraza koju ne može da otkloni nikakva vežba. Čitateljke su odmah počele da pišu panična pisma uredniku. U maju 1935. godine, na primer, jedna od njih zapitala se šta je prava priroda ove “bolesti”. Odgovor: “To je propalo meso. Ono je mešavina vode i supstanci koje su sličnije urinu nego krvi ili vodi… Može da nastane, na primer, na vrhu butine, od suviše stegnutog kaiša koji je narušio cirkulaciju krvi.”
Nakon što je dugo bio isključivo francuska briga, manija celulita na kraju je stigla i u inostranstvo, najpre u Sjedinjene Države. Tamošnje arhive specijalizovane štampe ponovo svedoče o njenom širenju. Tako je 15. aprila 1968. godine, američko izdanje Vogue-a na naslovnoj strani napisalo: “Celulit, nova reč za salo kojeg do sada niste mogli da se rešite.” U svom bestseleru Mit o lepoti (1990), feministička novinarka Naomi Vulf tvrdi da je to za posledicu imalo sklonost popularne kulture da reinterpretira zdravu “odraslu žensku kožu” kao “stanje”.
Uskoro se, poput bumeranga, koncept celulita vratio na Stari kontinent. Prema rečima Giđijeve, prošlo je više godina pre nego što je izraz ušao u britansku svest: “Enciklopedija Britanika je još 1986. godine imala samo odrednicu ‘celulitis’, definisan kao upalno stanje”, napisala je ona u svojoj disertaciji. “Dvanaest godina kasnije, postojala je samo reč ‘celulit’, definisan kao naslaga sala.”
U stara vremena, lepote se doživljavala kao privilegija onih prema kojima je Majka priroda bila darežljiva. Danas, ona je postala gotovo meritokratski ideal, cilj koji se mora dostići disciplinovanjem tela — i novčanika. Između marta 2014. i februara 2015. godine, u Francuskoj je prodato 919.108 anti-celulit krema, sa neto zaradom od 22,8 miliona evra, prema podacima IMS Health Pharmatrend . U Sjedinjenim Državama, industrija prestižne lepote je 2015. godine donela zaradu od 18 milijardi dolara, što je rast od 7 odsto u odnosu na 2014. godinu.
Uz sve to, na tržištu se često pojavljuju naučnofantastični izumi za koje se tvrdi da pomažu ženama da se zauvek reše celulita. Uzmite na primer vakumske masažere ili kriolipolizu, koja zamrzava vaš pojas za spasavanje. Posle ukaza Francuskog nacionalnog saveta za zdravlje iz aprila 2011. godine, pet ovih tehnika zamrzavanja sala zabranjeno je u Francuskoj . Ove nehirurške alternative liposukciji pacijentkinju izlažu riziku od lezija, infekcije i osipa.
“Ono što me strašno iritira u vezi sa svim tim jeste da sav taj diskurs praktično fabrikuju trgovci koji žele da se obogate”, kaže biolog Maks Lafonten. Pre nekoliko godina, on je sarađivao sa kompanijom LPG Systems da bi testirao mašinu Cellu M6 . Veoma popularna u salonima lepote, ova mašina oponaša kotrljajuću masažu fizioterapeuta koja se koristi za uklanjanje celulita. “Dokazao sam da ona utiče na kapacitet reakcije celulitnog sala”, otkriva Lafonten. “Ali nema u tome ničeg spektakularnog, zato što će se masno tkivo, čak i ako ga malo uzburkate, ponovo slegnuti čim prekinete tretman.”
Lekcija? Pokušaj uklanjanja celulita vam je kao da jurite nekog na pokretnoj traci: nikud nećete stići, a potrošićete svu svoju energiju.
(vice.com)