Nakon dvanaest odbijanja, trebalo je da se pojavi jedna osmogodišnjakinja, Alis Njuton, ćerka osnivača danas čuvene izdavačke kuće „Blumsberi“, koja je zahtevala od oca da joj omogući da pročita ostatak knjige, jer je autorka poslala samo prva poglavlja.
I tada je bilo poteškoća. Naime, stručnjaci iz oblasti marketinga su bili izričiti u uverenju da je knjiga pisana isključivo za dečake i ubedili su književnicu da se potpiše sa Dž. K. umesto sa Džoen.
Takođe, savetovali su je da pronađe dnevni posao kako se ne bi oslanjala samo na pisanje.
Svi znamo šta je usledilo. Prodato je preko 450 miliona primeraka knjiga, snimljeno je osam blokbastera, dok su obožavaoci „raspršeni“ po čitavom svetu i možemo reći da je dosta ljudi uživalo u ovoj „dečačkoj knjizi“, bez obzira na godine i pol.
Dobar deo velikana svetske književnosti je više puta bio odbijan. Džejms Džojs je, recimo, dobio jedno jednostavno „ne“ za „Dablince“, isto kao i Džek Keruak za svoje putešestvije koje je kasnije postalo model za „roman na putovanju“ (On the Road).
Tu su još i „Knjiga o džungli“ koja je Kiplingu donela besmrtnost, pa „Da Vinčijev kod“ Dena Brauna koji se i posle dve decenije stalno doštampava.
U tu kategoriju spada čak i „Veliki Getsbi“, knjiga koja više puta ekranizovana i autora Skota Ficdžeralda stavila među kultne pisce anglosaksonske literature 20. veka.
Film strave i užasa Stivena Kinga „Keri“ načinio je od istoimenog romana internacionalni hit i još važi za jedno od najboljih dela horor žanra. Pri tome treba imati u vidu da je doživeo više ekranizacija.
Kingov prvi roman „Keri“, našao se u prodaji 1974, ali njegov put do slave nije bio nimalo lak. To je bio njegov četvrti roman i u početku ga je i on sam otpisao.
„Keri“ je najpre trebalo da bude kratka priča, ali nakon napisane tri stranice, King ju je bacio u đubre. Na svu sreću, njegova žena Tabita je spasila priču i naterala ga da je proširi u roman. Ali ni tu nije bio kraj Kingovim mukama, jer je 30 izdavača odbilo „Keri“.
Jedan od izdavača je u obrazloženju naveo da nisu zainteresovani za naučnu fantastiku prožetu negativnim utopijama jer se tako nešto uopšte ne prodaje.
Kada je „Dabldej pablišing“ odlučio da izda roman u tvrdom povezu, King je bio oduševljen i iskoristio je novac koji je unapred dobio kako bi preselio porodicu iz prikolice u kojoj su živeli i kupio nova kola. Ali sreća nije dugo trajala, jer je prodato samo 13.000 primeraka knjige. King je pomislio da je stigao do kraja. Ali nije bio u pravu. Prava na meko izdanje su uskoro prodata „Sajn buksu“ i Kingu je uplaćeno 200.000 dolara.
U prvoj godini prodato je preko milion primeraka.
King je u svojoj dosadašnjoj karijeri prodao preko 350 miliona primeraka knjiga.
Iako se danas roman „Frankenštajn“ Meri Šeli smatra pravim klasikom, kako na polju književnosti, tako i samog horora kao žanra, njegov put do slave bio je pun prepreka.
Meri Šeli je roman završila 1817, ali nije uspela da ga izda punih godinu dana. Tek je marta 1818. grupica izdavača pristala da objavi roman, ali uslov je bio da se ime autorke ne pojavi na koricama.
Kao i sa Kingovom „Keri“, odziv je u početku bio jako loš. Odštampano je 500 primeraka od kojih je prodato svega 25. Tek trinaest godina kasnije, 1831, Frankenštajn dobija pažnju kakvu zaslužuje. Danas je Frankenštajn, uz Drakulu, najpopularniji lik u svetu strave i užasa.
Rukopis koji bi trebalo zakopati ispod stene i ostaviti tako hiljadu godina
Roman „Lolita“ Vladimira Nabokova smatra se jednim od najčuvenijih i najcenjenijih romana dvadesetog veka. Od kako je roman izdat, davne 1955, prodato je preko 50 miliona primeraka, čime se našao na listi najprodavanijih naslova svih vremena.
Ali izdavači su se isprva plašili mogućih pravnih posledica i javne osude. Jedan od izdavača koji se Nabokovu obratio, u svom pismu objašnjava: „Sadržaj se čini odvratnim čak i prosvećenom Frojdovcu. Publici će biti gnusno i neće se prodavati, a i učiniće veliku štetu vašoj rastućoj popularnosti. Mislim da bi ovaj rukopis trebalo zakopati ispod stene i ostaviti tako hiljadu godina“.
Nakon što su ga svi veliki izdavači odbili, Nabokov je otputovao u Francusku gde je sklopio ugovor sa izdavačem „Olimpija pres“ da štampa samo 500 primeraka. U godinama koje su usledile, „Lolitu“ su objavile sve izdavačke kuće koje su je posle prvog čitanja odbile.
Orvelova „Životinjskaj farma“ već odavno se smatra jednim od najpoznatijih dela svetske književnosti, ali izdavačka istorija ove knjige je definitivno jedna od najkontroverznijih.
Isprva su izdavači odbijali da je štampaju plašeći se da ne destabilizuje odnose između Britanije, SAD i SSSR-a, a Tomas Sterns Eliot je odbio ovo Orvelovo delo zbog njegove navodne „trockijevske politike“, iako je, prema njegovim rečima, to bilo dobro napisano.
Orvel se na kratko obradovao kada je Džonatan Kejp pristao da objavi „Životinjsku farmu“, ali je kasnije ipak morao da je odbije i to na predlog britanskog ministra informisanja.
Interesantno je što je kasnije otkriveno kako je isti ministar bio sovjetski špijun.
Tek nekoliko meseci nakon Drugog svetskog rata izdavač „Seker end Varburg“ odlučio je da objavi ovaj, sada već kultni, antiutopijski roman.
RTS